НЕ ДИРАЈТЕ ИМЕ ХЕРОЈА!
У настојању да одбране име свога града, антифашистичке организације из Зрењанина, приредиле су трибину посвећену просветитељском и слободарском делу Нарoдног хероја Жарка Зрењaнина Уче, чије име град носи од 1945. године.
Непосредну подршку овом скупу дао је СУБНОР Србије и Војводине.
За ову прилику, аутори Слободан Фаи и Бранислав Маркуш, у продукцији Радничког видео клуба Зрењанинског социјалног форума, сачинили су документарни филм о славном Учи, проткан ставовима и мишљењима обичних грађана, историчара и интелектуалаца из Зрењнанина, Панчева, Београда, Новог Сада и Вршца и подухватима спортиста, у циљу очувања поносног имена града.
На трибини је говорио политиколог, Мирослав Самарџић истакавши да у Зрењaнину постоје далеко важнија питања данашњице, па стога и пресудна животна питања будућности, која тиште грађане, попут пристојног живота, запошљавања младих и решавања проблема пијаће воде, те да се иза иницијативе за промену имена града, крије намера да се поништи чињеница да је град стекао пуни статус и афирмацију у време социјалитичког прогреса, те да се затре траг стицања иметка „тајкуна“, чија, у ту сврху новоскована удружења, стоје иза покренуте иницијативе.
Самарџић је потсетио да су се о овм питању грађани Зрењанина већ изјаснили на Референдуму још 1992. године, те да и у овом тренутку, више од 75% становника града стоји на становишту да име не треба мењати, што потврђују и учестало спровођене анкете.
Драгољуб Ђорђевић, члан Председништва СУБНОР Србије и подпредседник СУБНОР АПВ, у сагласју са председником СУБНОР Србије, Душаном Чукићем, истакао је, између осталог, да одбрана имена града Зрењнаин, није само питање очувања тог имена, већ је то цивилизацијско питање антифашизма и питање које се не дотиче само становника Зрењнаина, већ је то питање очувања баштине антифашизма народа Србије, у коју је Жарко Зрењнин Уча, уткао целопно своје биће, приневши на олтар слободе свој живот.
Андрија Поповић, историчар, докторант на филозофском факултету у Новом Саду, сачинио је студију о околностима и намерама иницијатора за промену имена Зрењнанин, аргументима његове генерације за опстанак имена града и жељу да вредни и образовани остану у Србији и сачувају своју слободну и слободољубиву домовину у условима достојним за живот младих људи и људи уопште, за шта су спремни да се боре.
Куриозитет је, да је стицајем ненамерних околности, Трибина приређена у делу града, познатом под именом Багљаш, готово на месту својевремене масовне гробнице из Другог светског рата, у коју су нацисти бацали побијене родољубе и где су од 1942. до 1944. године била похрањена и тела Жарка Зрењанина Уче и Страхиње Стефановића, након страдања у епском окршају са седам стотина припадника фолксдојчерске дивизије „Принц Еуген“ у селу Павлиш код Вршца, у ноћи, 4. новембра 1942. године, уочи несуђеног одласка Зрењaнина на Прво заседање АВНОЈ-а у Бихаћу.
Чланови СУБНОР Вршца положили су венац пред монументалним спомеником Жарку Зрењaнину, који је 1952. године, у присуству више десетина хиљада грађана, открио председник Јосип Броз Тито.
