НАРОДНИ ХЕРОЈ СТЕВО ОПАЧИЋ

У Београду је преминуо Стево Г. Опачић, Народни херој Југославије и носилац Партизанске споменице 1941. и многобројних одликовања за заслуге у Народноослободилачкој борби и победи над фашизмом у Другом светском рату.

У послератном периоду дао је крупан допринос привредном и политичком развитку земље. Налазио се на многобројним одговорним дужностима, а задњи пут је у широј јавности видно запажен на паради „Корак победника“, кад је међу ветеранима учесницима Београдске операције поводом седме деценије ослобођења главног града наше земље, био међу почасним гостима, у првом реду, са председником Руске Федерације Владимиром Путином, председником Србије Томиславом Николићем и премијером Александром Вучићем.

Стево Г. Опачић је рођен 8. aвгуста 1923. године у селу Плавну код Книна, у сиромашној сељачкој породици. После завршетка основне школе, као курир радник запослио се на изградњи Унске железничке пруге. Затим је отишао у Београд и радио као грађевински радник, где је учествовао у штрајковима.

НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКА БОРБА

После Априлског рата вратио се из Београда у Плавно, где је учествовао у прикупљању оружја, муниције и друге војничке опреме. Почетком устанка, 27. јула 1941. године, заједно с другим устаницима освојио је усташку касарну у Плавну. У пролеће 1942. године био је десетар, а затим водник у Плавањској партизанској чети која је ушла у састав батаљона „Бранко Владушић“. Приликом формирања Друге далматинске бригаде, батаљон је ушао у њен састав.

У борбама код Купреса, крајем децембра 1942., усташе су изненадним продором на Стожеру разбиле Штаб бригаде и угрозиле Први батаљон. Стево је с неколицином бораца сачекао усташке снаге које су наступале од Бугојна, извршио јуриш и разбио их, обезбедивши батаљон. Био је бомбаш у нападу на елитне четничке јединице Драже Михаиловића на Калиновику и приликом преласка Друге далматинске бригаде преко Дрине у Санџак, априла 1943. године. У тим борбама био је рањен.

У почетку Пете непријатељске офанзиве, Друга далматинска бригада водила је борбе на планини Сињајевини. Ту се Стево сукобио са Немцима и у борбама прса о прса са водом држао своје положаје. У време битке на Сутјесци, када је Друга далматинска бригада водила вишедневне борбе на Барама, спречавајући покушаје надмоћнијих немачких снага да продру у долину Сутјеске, Стево је учествовао у одбрани положаја и у противјуришима. Стево је тада са водом бранио Планинцу, на коју су Немци од 5. до 8. јуна вршили напад за нападом, али су сваки пут били одбачени.

У покрету преко Зеленгоре 11. јуна, Први батаљон је изнанада упао у немачку заседу. Стево је за време борбе запленио два митраљеза и две радио-станице. У борби је ликвидирано преко 40 немачких војника. За исказану храброст и вештину при командовању јединицом у борби, Стево је тих дана био постављен за командира Треће чете.

У борби с Немцима, 17. августа 1943. године, у селу Подгорје код Тузле, Стево се са четом провукао кроз шуму и напао Немце с левог бока, одбацивши их у долину и тако створио услове за њихов пораз. Том је приликом погинуло и рањено 50 Немаца. Учествовао је и у биткама које је Друга далматинска бригада водила касније у Црној Гори и Санџаку крајем 1943. и почетком 1944. године.

Јуна 1944. године, по наређењу Врховног штаба НОВ и ПО Југославије, Стево Опачић је из Црне Горе са групом од тридесетак војно-политичких руководилаца из Друге далматинске бригаде упућен у Осми корпус у Далмацију. Стево је тада у Осмом корпусу постављен за команданта Четвртог батаљона Четрнаесте бригаде Деветнаесте дивизије НОВЈ, која је тих дана водила борбе на подручју северне Далмације. Био се истакао у петнаестодневним борбама за ослобођење Книна против Немаца и четника Момчила Ђујића. У борбама је био тешко рањен код села Оћестова, у сукобу бораца са немачким тенковима.

ПОСЛЕРАТНА КАРИЈЕРА

После рата био је на одговорним дужностима у УДБ-и за Србију и Југославију. У то време је поред вршења дужности завршио гимназију и Правни факултет у Београду. Од 1963. године био је генерални директор предузећа за спољну трговину „Прогрес“.

На војној паради „Корак победника“, одржаној 16. октобра 2014. године, поводом 70-е годишњице ослобођења Београда Стево Опачић се налазио међу 20-ак ветерана-учесника Београдске операције, који су присуствовали паради. Као једини народни херој, налазио у првом реду поред председника Владе Србије Александра Вучића и госта – председника Руске Федерације Владимира Путина и председника Србије Томислава Николића.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1953. године.

Породици Опачић је телеграм саучешћа упутио председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић:

„Дубоко смо потресени одласком Народног хероја Југославије Стеве Опачића. Јунак партизанске борбе у Другом светском рату наставио је пут градитеља отаџбине и дао велики допринос и као узор многим генерацијама. Саучествујемо у Вашем великом болу“.

Народни херој Стево Г. Опачић биће кремиран у четвртак, 21. јула, у 14,30 часова на београдском Новом гробљу.