Фондација „Драгојло Дудић”
Републички одбор СУБНОР-а Србије установио је, 27. децембра 1971. године, фонд „Драгојло Дудић”, са сталним годишњим јавним књижевно-публицистичким конкурсом. Циљ је био да се континуирано подстиче и оживи књижевно-публицистичко стваралаштво о Народноослободилачкој борби.
Фонд је добио име по Драгојлу Дудићу, напредном земљораднику и учеснику ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године, народном трибуну, хуманисти, књижевнику и револуционару, члану КПЈ од 1919. године, организатору устанка 1941. године у западној Србији и првом председнику Главног народноослободилачког одбора Србије.
Драгојло Дудић је рођен у селу Клинци, код Ваљева 9. децембра 1887. године. Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у „Политици”, „Радничким новинама”, „Раду”, „Народној правди”, „Таласу Ваљева”, „Народној читанци” и другим листовима и публикацијама. Његов дневник из НОР-а обилује снажним описима устаничких дана у западној Србији, аутентичним подацима о народу и борцима. Драгојло је погинуо 29. новембра 1941. године код Мачкатa на Златибору, у борби са Немцима.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 14. децембра 1949. године, проглашен је за народног хероја.
Републички одбор СУБНОР-а Србије, као оснивач Фонда, желео је да име Драгојла Дудића учини што присутнијим у културном животу Србије и да његово стваралаштво, јунаштво и хуманизам остану снажна и трајна инспирација књижевника и публициста.
Фонд је сваке године расписивао конкурс за награду историографских и књижевних рукописа. Према пропозицијама, учешће аутора је анонимно, што омогућава да се у конкуренцији са реномираним писцима пробије и неки непознат, али талентован стваралац. Такође, учешће искључиво необјављених и оригиналних радова на теме из народноослободилачке борбе и револуције доприноси подстицању нових стваралаца и појави нових, још неистражених тема.
Конкурс се расписује са циљем да се награде најбољи романи, новеле, збирке приповедака и песама, хронике, монографије, студије, историјски записи и сећања инспирисана догађајима и личностима из Народноослободилачке борбе и револуције народа Србије и уопште из ослободилачке борбе српског народа.
Према пропозицијама, сваке године се награђују три најбоља књижевна остварења и три историографска, а од 1975. године похваљује се и пет дела из оба жанра. Награде се уручују 17. новембра, на дан формирања главног Народноослободилачког одбора Србије.
Штампањем награђених и похваљених рукописа образована је посебна Библиотека „Драгојло Дудић”.
Ступањем на снагу Статута фонда 1. фебруара 1988. године, Фонд је трансформисан у Фондацију. Фондација је задржала основну нит ранијег Фонда – награђивање и похваљивање оригиналних и необјављених рукописа из Народноослободилачке борбе и револуције, али се њихова тематика проширује и на период послератне изградње земље и на драмска, филмска, ликовна, музичка и друга уметничка остварења. Конкурсом су 1992. године пропозиције проширене на све ослободилачке ратове српског народа. Фондацијом управља Управни одбор, који се именује на четири године.
Трансформацијом Фонда решава се сигурније финансирање делатности, у којој значајним средствима учествују оснивачи Фондације42, дародавци и друга правна и физичка лица. Тиме се, наиме, решава њена будућност и чува стечено достојанство.
Током 47 година постојања, Фондација је остварила импресивне резултате. На годишњим конкурсима до сада је учествовало 2.459 аутора са радовима из области књижевности и историјске публицистике. Првом, другом и трећом наградом Фондације у том периоду награђена су 322, а похваљена 274 рада учесника, а објављено је преко 350 вреднованих радова43.
На основу пропозиција, Управни одбор Фондације именује чланове оцењивачких комисија за књижевност и за публицистику, који приспеле рукописе вреднују и најуспелије предлажу за награде и похвале. Управни одбор о томе доноси коначну одлуку. У Комисијама су ангажовани познати књижевници, историчари, публицисти и новинари. Управни одбор доноси одлуку и о висини новчаног износа ауторима награђених рукописа, имајући у виду материјалне могућности Фондације.
У протеклим годинама Фондација је постигла значајне резултате, делујући као јединствена конкурсна институција у Републици Србији, доприносећи да се тековине Народноослободилачке антифашистичке борбе, која представља континуитет свих ослободилачких ратова српског народа, на најбољи начин сачувају и уграде у историјску и културну баштину будућих генерација.