Статут

Статут СУБНОР Србије – 18. 07. 2020 –  Верзија за штампу

 

С Т А Т У Т

САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХ

РАТОВА СРБИЈЕ

Београд, 18. jун 2020. године

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије основан је 9. маја 1948.године, ради очувања и неговања традиција народнослободилачке борбе, обезбеђивања социјалне сигурности бораца и ратних војних инвалида и њихових породица, породица палих и умрлих бораца и инвалида, као и развоја напредне и социјалистичке заједнице.

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, као правни следбеник Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Југославије, усклађујући своја акта и организацију са законима Републике Србије, наставио је континуирано своје активности.

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Југославије одликован је Орденом Народног Хероја од стране председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 3. јула 1956.године, а поводом петнаестогодишњице почетка Народноослободилачког рата.

Орден Народног Хероја

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије је поводом обележавања 70 година постојања и рада, за Дан државности Републике Србије, 14. фебруара 2018. године, одликован од стране председника Републике Србије Сретењским орденом трећег степена.

 

Сретењски орден трећег степена

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Југославије био је учесник у оснивању Светске федерације бивших бораца (FMAC[1]), а Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије као правни следбеник је наставио чланство у овој организацији и члан је Европске федерације покрета отпора и антифашиста (FIR).

На Скупштини oдржаној 18. јуна 2020. године промењен је досадашњи назив Удружења (Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије 1941-1945. и 1992. и 1999.), и усвојен је нови назив Удружења који гласи: САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА СРБИЈЕ.

Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије (у даљем тексту: СУБНОР) је правни следбеник и наставља континуитет Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије и Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Југославије. 

[1] Fédération Mondiale des Anciens Combattants – FMAC

 

 

 

С Т А Т У Т

САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА СРБИЈЕ

ОСНОВНА НАЧЕЛА ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Карактер СУБНОР-а

Члан 1.

СУБНОР је јединствена антифашистичка, патриотска, нестраначка, борачка и инвалидска као и хуманитарна организација од посебног и јавног значаја.

СУБНОР је традиционална организација која активности заснива на тековинама народноослободилачког рата и партизанске борбе у Другом светском рату као и на тековинама свих ослободилачких ратова Србије.

У СУБНОР-у је антифашизам основно опредељење чланства и организације и садржај њихове друштвене и политичке активности.

СУБНОР делује у области остваривања права бораца, инвалида и породица палих и умрлих бораца ослободилачких ратова и остваривања других циљева утврђених овим Статутом и програмским документима.

Појам борца

Члан 2.

Појам борца дефинисан је још током Другог свестког рата. Он подразумева лице које је учествовало у ратним операцијама на страни антифашистичке коалиције, победника над фашизмом, или на други начин доприносило победи над фашизмом и ослобођењу Србије и Југославије од окупационих снага.

Оружани сукоби од 1991. до 1995, на територији бивше СФРЈ и агресија НАТО снага на СРЈ 1999. године, створили су нову генерацију бораца, који су, у датим околностима, бранили суверенитет и интегритет своје отаџбине.

У савременом добу борац је лице које радом, знањем, патриотизмом, неговањем традиција ослободилачких ратова Србије чува и брани слободу, бори се против фашизма, национализма, дискриминације и сваког вида екстремизма у међуљудским и међудржавним односима.

Друштвени значај организације

  • Оружана борба за слободу, жртве које су грађани Србије дали у борби против окупатора и фашизма, обавезују на чување слободе, мира и постојање Републике Србије и развијање културе сећања на нашу славну ослободилачку и антифашистичку прошлост.
  • СУБНОР својим постојањем и радом наставља борбу против свих облика ревизије историје и амнестирања фашистичке идеологије за злочине извршене у Другом светском рату.
  • СУБНОР кроз различите облике сарадње и организовања је део међународне заједнице, односно антифашистичког међународног фронта.
  • Социјална сигурност и социјална заштита чланства, ветерана и учесника свих ослободилачких ратова у одбрани суверенитета Републике Србије је основно начело деловања организације.
  • Аутономија друштвеног и политичког деловања, као и независност у односу на политичке странке и организације, је основни принцип јавног деловања и организовања СУБНОР-а.
  • Сарадња са државним органима одвија се, у складу са Уставом и законима, на принципу самосталности и на програмским садржајима који имају општи, национални и јавни значај.
  • СУБНОР је организација која је отворена за све грађане и чланство се стиче личним изјашњавањем, добровољно.

  • Чланови СУБНОР-а слободно прихватају програм организације и учествују у његовом доношењу и реализацији на демократски начин.

  • СУБНОР своју организациону структуру прилагођава својим програмским садржајима и територијалној структури Републике Србије, ради што ефикаснијег деловања у остваривању својих статутарних циљева.

ЦИЉЕВИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Основни циљеви СУБНОР-а Србије

Члан 3.

Сви чланови СУБНОР-а и његови органи залагаће се:

  1. да се у регулисању права бораца и њи­хових породица полази од принципа да су у пи­тању лица којима приликом утврђивања обима пра­ва треба одати и друштвено признање за њихов до­принос у борби за слобду и независност;
  2. да се борцима – инвалидима утврди пра­вична ма­теријална накнада за губитак телесног интегритета;

  3. за очување и унапређивање социјалне си­гурности, материјалног и укупног дру­штвеног по­ложаја бора­ца, инва­лида и њихових породица (запошљавање, стамбено пи­тање, здравствена реха­билитација и др.);

  4. за очување историјских вредности НОР-а 1941–1945. и истине о НОР-у, као антифашисти­чком рату и вредности других ос­ло­бо­дилачких ратова Србије;
  5. против фалсификовања историјске исти­не о Првом и Другом српском устанку, као пери­оду настанка мо­дерне српске државе, балканским ра­товима и улози Србије у Првом светском рату, НОБ–у 1941–1945, оружаним сукобима 90-тих година прошлог века и одбране од НАТО агресије 1999. године;

  6. против рехабилитације колаборациони­ста и кви­слинга са фашистичким окупаторима и сара­дника НАТО алијансе;

  7. за сарадњу са другим патриотским, ан­ти­фашисти­чким, хуманитарним, културним, обра­зов­ним, спортским и другим организацијама и уд­ру­жењима, ради оства­ривања заједничких циљева;
  8. за сарадњу са борачким удружењима дру­гих држа­ва и међународним борачким органи­зацијама у заједничком интересу на принципи­јелним основама.

СУБНОР и његова удружења ће својим дело­вањем пружати пуну подршку државним органима Републике Србије у настојању за очување тери­торијалног интегритета и суверенитета Србије, изградњу ефикасних инсти­туција правне државе, достојанственог, хуманог и квалитетнијег живота грађана Србије.

СУБНОР и његова удружења усмераваће активности у при­дружива­њу свима чији је циљ ширење демократских права и антифашистичких опре­дељења грађана, њиховој равноправности, социјалној и економској сигурно­сти, остваривању права националних мањина и других права и слобода гарантованих Уставом Републике Србије.

Активности у остваривању циљева СУБНОР-а

Члан 4.

Ради остваривања циљева, СУБНОР орга­низује:

  1. истраживање и континуи­рано праћење положаја и проблема бораца, инвали­да и њихових породица у областима: социјалне заш­тите, а посе­бно здравства, стам­бене проблема­тике и запошља­вања;
  2. иницирање и активно учествовање у из­менама по­сто­јећих и предлагању нових законских решења;

  3. научне скупове из историје Народно­осло­боди­лачке борбе и других ослободилачких ра­това народа Србије;

  4. обележавање значајних годишњица из НОБ-а и дру­гих годишњица из ослободилачке борбе српског народа;
  5. посете местима где су се одиграле ве­лике битке у НОБ-у и друге велике битке за слободу ср­пског народа;
  6. конкурсе за израду књижевних и публи­цистичких дела са тематиком из НОБ-а и других ослободилачких ратова;
  7. праћење стања у музејима, поставкама о НОБ-у, стања спомен обележја, праћење измена назива улица, тргова и њихово преименовање којима се омаловажају хероји и учесници НОР-а, уз захтеве надле­жним локалним и државним органима да поштују историју и традицију за споменике културе и обе­лежавање значајних догађаја;
  8. остваривање увида, са научним и струч­ним инсти­туцијама и кадровима, у уџбенике исто­рије за све узрасте ученика и студената и преду­зимање потребних мера да се из образо­вања свих генерација одстране ненаучни текстови у уџбени­цима и уклоне њихови фалсификати и једнострано приказивање историјских чињеница;
  9. указивање на поступке појединих су­дова, који, без озбиљног и све­страног утврђивања чиње­нич­ног стања, рехаби­литују поједине домаће кви­слинге и сараднике оку­пато­ра, па и лица осу­ђена за тешке ратне злочине, упркос необоривим дока­зима утврђеним од тада на­дле­жног суда.

  10. активности које доприносе поштовању историјске истине од државних и других органа и организација, као и супростављању медијској бло­кади афирмацији истине о антифашистичкој про­шлости и садашњости;

  11. подстицајње активности на заштити основних дру­ш­твених и демократских вред­ности у Србији.

ЈАВНЕ ОЗНАКЕ И ОБЕЛЕЖЈА СУБНОР-а

Назив и седиште

Члан 5.

Назив удружења је:

САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКИХ РАТОВА СРБИЈЕ

Скраћени назив је: СУБНОР Србије.

Седиште СУБНОР-а је у Београду, Савски трг број 9.

Изглед заставе

Члан 6.

Застава СУБНОР-а је тробојка Србије у чијој средини је утиснут амблем СУБНОР-а, са црвеном звездом петокраком.

Назив свечане песме

Члан 7.

Свечана песма СУБНОР-а је „Партизан сам, тим се дичим“, која се на званичним скуповима, испоштује стојећи.

Садржај амблема

Члан 8.

Амблем СУБНОР-а је петокрака звезда са позлаћеним зрацима.

У средини звезде су ликови партизана и партизанке с развијеном заставом испод којих је уписано 9. мај 1948, СУБНОР СРБИЈЕ.

Лого СУБНОР-а Србије

Печати органа

Члан 9.

Органи удружења СУБНОР-а имају печат.

Печат свих органа је округлог облика пре­чника 3,5цм.

У горњем делу печата је назив органа, а у доњем седиште.

У средини печата је звезда петокрака.

Организациони и правни статус

Члан 10.

СУБНОР је јединствена организација коју чине удружења бораца у месним заједницама, општинама, гра­довима и у покрајинама.

СУБНОР има својство правног лица са пра­вима, обавезама и одговор­ностима, која из тог свој­ства произи­лазе из важећих закона и овог Статута.

Сарадња, удруживање и повезивање

Члан 11.

Органи СУБНОР-а сарађују са другим организацијама и удружењима, са политичким партијама које уважавају историјски значај НОР-а и других ослободилачких ратова Србије и подржавају друштвени легитимитет СУБНОР-а, као јединствене организације бораца.

Органи СУБНОР-а сарађују са државним органима о питањима која су од посебног интереса за његове чланове и грађане Републике Србије.

По сопственој иницијативи или на предлог других по циљевима сличних организација и удружења, СУБНОР може, ради остваривања заједничких интереса, стварати савезе, признавати статус колективнг члана или друге облике заједничког повезивања и сарадње.

На традицијама народноослободилачког рата, СУБНОР остварује сарадњу са организацијама и удружењима бораца НОР-а 1941–1945. године са територије бивше СФРЈ.

Ради остваривања статутарних и програмских циљева, СУБНОР остварује мултилатералну, билатералну и приграничну сарадњу са иностраним организацијама и институцијама сличне оријентације.

Обележавања значајних догађаја

Члан 12.

СУБНОР Србије обележава самостално или у сарадњи са државним и локалним органима власти:

  • 27. јануар – Међународни дан сећања на жртве холокауста;
  • 12. фебруар – Пробој заточеника из логора на Црвеном крсту у Нишу;
  • 15. и 16. фебруар – Дан државности Србије;
  • 24. март – Дан агресије НАТО на Србију;
  • 6.април – Напад Немачке на Југославију, Бомбардовање Београда и херојство наших пилота и припадника југословенске војске;
  • 12. април – Дан пробоја Сремског фронта;
  • 22. април – Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату и Дан пробоја логораша из Јасеновца;
  • 1. и 2. мај – Празник рада;
  • 4. мај Дан смрти маршала Тита
  • 5. мај – ослобођење логора у Маутхаузену;
  • 9. мај – Дан победе;
  • 25. мај Дан младости;
  • 14. јун – Годишњица битке на Кошарама;
  • 28.јун – Видовдан;
  • 4. јул – Дан борца;
  • 7. јул – Дан устанка народа Србије;
  • 24. јул – Битка на Буковику код Сокобање;
  • 28. јул – Дан кад се вијорила српска застава на Белој кући у Вашингтону;
  • 19. август – Битка на Церу;
  • 15. септембар – Годишњица пробоја Солунског Фронта;
  • 16. септембар – Саветовање команданата партизанских штабова Србије у Дуленима;
  • 24. септембар – Годишњица Ужичке републике;
  • октобар (прва субота) – Дан расформирања Бањичког логора;
  • октобар (прва недеља) – Комеморација жртвама – Јајинци;
  • 13-14. октобар – Драгинац код Лознице, комеморација жртвама фашистичког терора;
  • 14. октобар – Комеморација стрељаним ро­дољубима у Краљеву;
  • 20. октобар – Дан ослобођења Београда;
  • 21. октобар – Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату и Велики школски час у Кра­гујевцу;
  • 11. новембар – Дан примирја у Првом светском рату, Батинска битка;
  • 29. новембар – Битка на Кадињачи;
  • 4. децембар – Пријепољска битка, Дан војних ветерана;
  • 15. децембар – Годишњица Колубарске Битке;
  • 21. децембар – Дан формирања Прве про­летерске бригаде као прве бригаде у НОБ, Комеморација у Вранићу;
  • СУБНОР учествује и на другим манифестацијама које се организују у Србији и на другим подручјима везаним за слободарску историју Србије.
  • СУБНОР организује самостално, или са државним органима републике Србије и Републике Српске учествује у обележавању значајних догађаја из слободарске историје Србије, као што су Први и Други Српски устанак, Балкански ратови, Први и Други светски рат – Игмански марш (27. јануар), Битка на Неретви (1. април), Битка на Сутјесци (13. јун) и Битка на Козари (3. јул).

СУБНОР и његова удружења обележавају и значајније догађаје и јубилеје НОР-а, дане одласка становништва у партизане, дане ослобођења места, општине и града, као и најзначајније до­маће и ино­стране догађаје Србије у складу са Календаром и традицијом СУБНОР-а.

Додељивање признања

Члан 13.

Признања СУБНОР-а Србије су: Медаља борца, Плакета, Повеља, Захвалница и посебно признање – Велико Хвала, и други облици признања, које СУБНОР додељује члановима и другим појединцима, коле­ктивним члановима, локалним и државним органима власти, установама, донато­рима и другим да­родавцима за њихов допринос у оствари­вању ци­љева СУБНОР-а.

Сем Медаље борца, Плакете и Велико Хвала, све друге облике признања из предходног ста­ва, могу самостално установити и додељивати покрајинске, градске и општинске организације СУБНОР-а.

ЧЛАНОВИ СУБНОР-а

Статус чланова

Члан 14.

Чланство у СУБНОР је добровољно.

Чланство може бити индивидуално и колек­тивно.

Индивидуално чланство може бити: редо­вно, заслужно, почасно и помажуће.

Редовно чланство је основно чланство уд­ру­жења и удруживања.

Статус заслужног члана додељује се иста­к­нутим чла­новима СУБНОР-а за њихов допринос унапређењу рада и остваривању његових циљева.

Удружења савеза бораца и СУБНОР-а могу за почас­ног члана прогласити лице које има изу­зетне заслуге за афирмисање НОБ и других осло­боди­лачких ратова народа Србије, заступнику ан­тифа­шистичких определења и побор­нику шире­ња демо­кратских идеја у Србији и свету и који има посебан лични допринос за рад СУБНОР-а.

Одлуку о проглашењу за почасног члана страног држављанина доноси Председништво СУБНОР-а.

Појединцима и правним лицима који помажу удружења СУБНОР-а, додељују се посебна признања у складу са Одлуком о признањима која додељује СУБНОР.

Колективни члан СУБ­НОР-а могу постати: удружење, органи­зација, ус­танова, клуб, подружница, секција и др. који негују традиције НОР-а и других ослободила­чких ра­това или желе да сарађује са СУБНОР-ом у остваривању патриот­ских и хуманих циљева и антифашистичких опредељења.

Права и обавезе СУБНОР-а и организације које приступају СУБНОР-у, као колективни члан, регулишу се заједничким актом у коме могу предлагати своје представнике у органе СУБНОР-а.

Услови за стицање статуса члана

Члан 15.

Члан СУБНОР-а може бити пунолетно лице антифашистичке, демократске и патриотске опредељености са пребивалиштем на територији Републике Србије, које је:

  1. учествовало у Народноослободилачком ра­ту као припадник НОВ или ПОЈ или радило активно и органи­зовано за НОП, било у заро­бље­ништву, зат­во­ру, логору, интер­нацији, депорта­цији или при­сил­ном раду, као и њего­ви потомци и чланови породица који су остали опредељени за НОП;

  2. учествовало у јединицама и покретима отпора против фашизма изван територије Србије;

  3. учествовало у априлском рату 1941. године (од 6. до 17.априла) у војсци Краљевине Југославије или било заробљено као припадник те војске, као и чланови породица тих лица;

  4. припадало оружаним снагама ЈНА које су учество­вале у акцијама за очување СФРЈ од 1990. до маја 1992. године, као и чла­нови породица тих лица;

  5. учествовало у Војци Републике Српске Крајине и Војсци Републике Српске од 1992. до 1995. године, као и чланови породица тих лица, држављани Републике Србије;

  6. учествовало у одбрани СРЈ и Републике Србије од НАТО агресије 1999. године и чланови њихових породица;

  7. учествовало у акцијама предузетим у време мира у одбрани независ­ности, суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије и чланови њихове породице;
  8. припадници Војске Србије, МУП-а Србије, њихов резервни састав, као и чланови њихових породица;
  9. мирнодопски војни инвалиди и чланови њихових породица;
  10. цивилни инвалиди рата и чланови њихо­вих поро­дица;
  11. поштоваоци НОР-а и других ослободи­лачких ра­това;
  12. потомци бораца НОР и других ослобо­дилачких ратова Србије;

  13. лице учествовало у добровољним радним акцијама;

  14. члан СУБНОР-а може постати и лице млађе од 18 година живота, уз сопствену изјаву и изјаву његовог законског заступника.
  15. лице које је препоручено за пријем у чланство или самоиницијативно жели пријем у чланство СУБНОР-а, подноси пријаву уз приступницу са изјавом о прихватању Статута и програмских циљева СУБ­НОР-а.

Неспојивост функција

Члан 16.

Да би се очувала аутономија организације, СУБНОР ће се залагати да његови чланови који се налазе на јавним функцијама у политичким странкама и партијама не буду бирани за носиоце функција у СУБНОР-у.

Чланска карта

Члан 17.

Члану удружења издаје се чланска карта која је јединствена за чланство СУБНОР.

Облик и садржај чланске карте утврђује Председништво СУБНОР-а.

Пријем у чланство и престанак својства члана

Члан 18.

Месна, општинска и градска удружења СУБНОР-а примају лице у редовно чланство.

Престанак чланства може на­стати по сопственој вољи члана или када удружење које га је примило констатује, да члан делује противно Статуту и ци­љевима СУБНОР-а.

Искључени члан може уложити приговор вишем органу у СУБНОР-у, чија је одлука коначна.

Члан СУБНОР-а не може истовремено да буде члан сродног или сличног удружења, чији су циљеви или деловање супротни Статуту СУБНОР-а.

Основна права члана

Члан 19.

Члан има право да:

  1. бира и да буде биран у органе СУБНОР-а;
  2. равноправно са другим члановима уче­ствује у раду удружења;
  3. непосредно или преко органа удружења учествује у доношењу одлука;
  4. буде информисан о активностима;
  5. даје примедбе на рад и предлоге за уна­пређење рада СУБНОР-а;

Основне дужност члана

Члан 20.

Члан је дужан:

  1. да плаћа чланарину, чију најнижу висину утврђује Председништво СУБНОР-а;
  2. да доприноси остваривању Статутом утв­рђених циљева удружења;
  3. да се придржава Статута и програмских опредељења;
  4. да чува углед и достојанство СУБНОР-а;
  5. да обавља и све друге послове које му повере надлежни органи.

НАЧИН ОДЛУЧИВАЊА И ИЗБОРИ

Доношење одлука и утврђивање ставова

Члан 21.

Одлуке и ставове удружења органи СУБ­НОР-а до­носе самостално и за то су одговорни пред члан­ством и јавношћу, у складу са законом и овим статутом.

Органи у СУБНОР-у одлучују већином гла­сова присутних чланова када је присутна већина чланова, уколико овим Статутом или посебном одлуком није другачије про­писано.

У случају да одлука или став за део или целу организацију у удружењима или СУБНОР-у није могла бити донета, одлуке и ставове за део или целу организацију доно­се виши органи СУБНОР-а.

Одлуке које су супротне одредбама статута и закона немају правно дејство.

Избори

Члан 22.

Избори у СУБНОР-у одржавају се сваке четврте године, а могу се према потреби одржавати и допунски, пре­времени или ванредни избори, уз могућност реизбора чланова органа.

Изборе, односно ванредне избо­ре заказују одговарајући органи СУБНОР-а за своје подручје када ситуација то налаже.

Ванредне изборе могу за­казати и организо­вати и виши органи СУБНОР-а.

О начину избора, тајном или јавном гласању, броју кандидата, замени или допуни чла­нова органа и извршних органа, самостално одлучују удружења, односно органи СУБНОР-а у складу са овим Статутом.

На свим нивоима организовања, могуће је челне функције (председник скупштине, председник СУБНОР-а, координатори округа, председник покрајинског, градског, општинског и месног одбора, заменици председника) обављати само у два узастопна мандата, што значи осам година, после чега се организују избори и бирају нови чланови на те функције, ради подмлађивања и бољег функционисања СУБНОР-а.

ОРГАНИЗОВАЊЕ УДРУЖЕЊА И ЊИХОВИХ ОРГАНА

Месна удружења

Члан 23.

Удружење бораца у месној заједници је поче­тни облик организовања СУБНОР-а.

Скупштину месне организације чине сви чланови СУБНОР-а.

Скупштина из својих редова бира Месни одбор, председника Месног одбора, заменика, потпредседника, секретара и благајника, као и Надзорни одбор и његовог председника.

Скупштина бира своје делегате који их представљју у општини, у складу са критеријумима и броју коју им пропише опшински одбор СУБНОР-а.

Месни одбори воде евиденцију броја чланова по јединственом образцу за све нивое организовања СУБНОР-а.

Месни одбори, односно удружења у свом раду примењују Статут општинског удржења.

Општинско и градско удружење

Члан 24.

У општини и граду основни облик организовања је удружење.

Органи општинских и градских удружења

Члан 25.

Скупштину чине сви чланови удружења, односно изабрани представници.

Скупштина расправља о раду удружења и доноси одлуке и закључке, усваја Статут, бира општински – градски одбор, и Надзорни одбор.

Скупштина бира председеника, заменика председника, потпредседника, секретара који обавља дужност и благајника, чланове општинског односно градског одбора, делегате – чланове који их представљају у скупштини СУБНОР-а и предлажу чланове за Извршни одбор, у складу са критеријумима и бројем утврђеним одлуком Председништва СУБНОР.

Надлежности општинских и градских одбора

Члан 26.

Општински и градски одбори организују, у складу са одредбом статута, активност и деловање општинског – градског удружења, бавe се реша­вањем питања социјално – здравствене заштите бо­раца и ин­валида, развијају активности на неговању традиција НОР-а и традиција других ослободилачких ратова Србије, сарађују са другим органи­за­цијама и органима власти и организују разноврсне актив­ности на прику­пљању средстава за финансирање свог рада и актив­ности савеза бораца у општини, односно граду, као и друге активности у складу са свијим Статутом.

Општински и градски одбори воде комплетну евиденцију чланства удружења, према јединственом обрасцу који утврђује председништво СУБНОР–а Србије.

Органи на територији округа

Члан 27.

СУБНОР у окрузима чине месна, општи­нска и градска удру­жења.

Окружни одбори могу се оснивати по територијалном принципу уколико постоје услови и потреба за њиховим организовањем.

Одлуку о оснивању и престанку рада окружних одбора доноси Председништво СУБНОР-а.

У окрузима у којима не постоје услови за оснивање и функционисање окружних одбора именују се координатори.

Именовање координатора окружног одбора и одређивање њихових надлежности регулише Председништво СУБНОР-а посебним актом.

Савез удружења у покрајинама

Члан 28.

Општински и градски савези удружења бораца НОР-а на подручју аутономних покрајина чине Савез удружења бора­ца НОР-а Вој­водине и Савез удру­жења бораца НОР-а Косова и Мето­хије.

Скупштина разматра активности и деловање СУБНОР-а у покрајини, усваја Статут, ставове и закључке, бира Покрајински одбор, председника, заменика и секретара и Надзорни одбор, делегате – чланове који их представљају у скупштини СУБНОР-а и предлажу чланове за Извршни одбор, у складу са критеријумима и бројем утврђеним одлуком Председништва СУБНОР-а.

Надлежности Покрајинског одбора

Члан 29.

Покрајински одбори организују, у складу са одредбом статута, активност и деловање покрајинског одбора, бавe се решавањем питања социјално – здравствене заштите бораца и инвалида, развијају активности на неговању традиција НОР-а и традиција других ослободилачких ратова Србије, сарађују са другим организацијама и органима власти и организују разноврсне активности на прикупљању средстава за финансирање свог рада и активности савеза бораца у општини, односно граду.

Покрајински одбори воде комплетну евиденцију чланства удружења према обрасцу који је истоветан за целокупно чланство СУБНОР–а.

Организују и друге активности, у складу са својим Статутом

Овлашћење извршног органа

Члан 30.

Извршни органи у СУБНОР-у на свим нивоима организовања могу, уместо изабраног члана, да кооптирају другог члана извршног органа, али највише до једне трећине укупног броја чланова.

Регистрација удружења

Члан 31.

Организације савеза СУБНОР-а региструју се у АПР-у, у складу са законом.

Ради остваривања статуса правног лица, општински, градски и покрајински одбори чланови Савеза СУБНОР-а морају бити регистровани у АПР-а у складу са законом.

Уз захтев за регистрацију у АПР-у општински, градски и покрајински одбори СУБНОР-а Србије, прибављају сагласност на статут за регистрацију под називом СУБНОР.

Сагласност даје Председништво СУБНОР-а.

Посебно борачко организовање

Члан 32.

Чланови СУБНОР-а који делују у оквиру организације месних, општинских, градских и покрајинских удружења ради остваривања посеб­них циљева, могу формирати секције бораца партизан­ских одреда, бригада и већих војних јединица са циљем неговања традиција и развијања културе сећања на славну прошлост тих јединица у НОР-у и другим ослободилачким ратовима Србије.

Ради што складнијег деловања секција односно других облика посебног организовања при органима СУБНОР-а могу се организовати коорди­национи одбори чији би представници или председник координационог одбора свих секција био члан Извршног одбора СУБНОР-а.

Републички органи СУБНОР-а

Члан 33.

Органи СУБНОР-а су: Скупштина, Извршни одбор, Председништво и Надзорни одбор.

Састав и избор Скупштине СУБНОР-а

Члан 34.

Скупштину СУБНОР-а чине представници изабрани у општинским, градским и покрајинским организацијама и чланови које одређује Председништво СУБНОР-а Србије.

Број чланова – делегата за Скупштину и распоред по општинским, градским и покрајинским организацијама утврђује Председседиштво СУБНОР-а уз примену критеријума активности и број­но­сти чланова у изборним једи­ницама и других критеријума од значаја за деловање организације СУБ­НОР-а на територији целе Републике.

Скупштина СУБНОР-а

Члан 35.

Председник СУБНОР-а Србије отвара рад Скупштине, интонира се химна Републике Србије и Свечана песма СУБНОР Србије. Након тога председник саопштва присутност делегата Скупштини и предлаже кандидата за председавајућег односно председника Скупштине о коме се Скупштина изјашњава јавним гласањем.

Даљим радом Скупштине руководи изабрани председник.

Радно председништво предлаже председник Скупштине.

После избора радног председништва, Скупштина наставља са радом и усваја Пословник о раду.

Рад Скупштине је јаван.

Скупштина пуноправно одлучује ако седни­ци при­суствује више од половине изабраних делегата – чланова.

Одлуке скупштине су пуноважне ако за њих гласа већина присутних делегата.

Надлежност скупштине СУБНОР-а

Члан 36.

Скупштина СУБНОР-а:

  • разматра извештаје о раду СУБНОР-а Србије, и његових органа у четворогодишњем мандату;
  • доноси програм деловања СУБНОР-а за наредни четворогодишњи период;
  • усваја Статут, његове измене и допуне;
  • усваја друге опште акте СУБНОР-а по потреби;
  • бира и разрешава председника СУБНОР-а, као лице овлашћено за представљање и заступање СУБНОР-а;
  • бира и разрешава чланове Надзор­ног одбора СУБНОР;
  • бира чланове Извршног одбора;

Избор кандидата за чланове Извршног одбора, Надзорног одбора, укључујући председника, обавља се јавно, констатацијом ЗА, ПРОТИВ и СУЗДРЖАН. Редослед предлагања и избора наведених функција и органа регулише се пословником о раду Скупштине.

Скупштина може, на предлог Председништва, да додели звање почасног председника СУБНОР-а из редова чланова, првенствено учесника НОР-а, и других који су својим дугогодишњим радом допринели очувању традиција народноослободилачке борбе и развијању културе сећања на славну антифашистичку прошлост.

Место и улогу почасног председника у раду СУБНОР-а, као и критеријуме за његов избор одређује Председништво.

Редовне скупштине СУБНОР-а одржавају се најмање једном годишње, а Изборна скупштина одржава се сваке четири године.

Ванредне седнице Скупштине СУБНОР-а одржавају се изу­зетно на ос­нову процене о потреби од стране Председништва СУБНОР-а или по зах­теву најмање једне трећине чланова Скупштине.

Захтев за одржавање ванредне седнице од стране чланова Скупштине или Председништва подноси се у писаној форми и мора бити образложен са преци­зирањем питања која ће се раз­матрати.

Одређене послове из своје надлежности Ску­пштина може поверити да их обавља Извршни одбор СУБНОР-а, уз обавезу да о извршењу ових послова обавести Скупштину.

Извршни одбор СУБНОР-а

Члан 37.

Радом Извршног одбора руководи пре­дседник СУБНОР-а.

Извршни одбор је одго­воран за остваривање одлука Скупштине и у оквиру својих акивности:

  1. разматра актуелна друштвена кретања и у вези с тим планира и реализује активности удружења СУБНОР-а и њи­хових органа;
  2. прати стање у остваривању права бораца, инва­лида и породица палих и умр­лих бораца и пре­длаже надле­жним државним органима мере за по­бољшање њиховог положаја;
  3. анализира стање у области здравствене и соци­јалне заштите бораца, инвалида и породица па­лих и умрлих бораца, предлаже и предузима по­требне мере које доприносе заштити ове изузетно осетљиве категорије осигураника – чланова СУБНОР-а;
  4. прати, анализира и усмерава активности на неговању традиција НОР-а и других ослободилачких ратова Србије, на одржавању спо­ме­ника и спомен-обележја, издавачке и информативне делатности СУБНОР-а;
  5. прати, анализира и усмерава међународну сарадњу СУБНОР-а;
  6. бира Председништво као извршни орган одбора, заменика председника СУБНОР-а и три потпредседника јавним гласањем на предлог председништва СУБНОР-а Србије;
  7. прати текуће активности удружења СУБ­НОР-а, заузима ставове и доноси одлуке.

Извршни одбор обавља и друге послове од инте­реса за остваривање статутарних циљева СУБНОР-а.

Извршни одбор може доносити одлуке из над­лежности Скупштине када иста није у могућности да се састане, уз обавезу да о томе обавести Скупштину на њеној првој седници.

Број чланова Извршног одбора утврђује Скупштина на предлог Председништва.

Надзорни одбор

Члан 38.

Надзорни одбор има три члана.

Надзорни одбор на својој првој конститутивној седници бира председника и о томе извештава Председништво.

Мандат чланова надзорног одбора траје че­тири године и могу бити поново бирани за још један четворогодишњи мандат.

Надзорни одбор контролише спровођење законитости у области финан­сијског пословања и о налазима извештава Скупштину СУБНОР-а.

Председништво СУБНОР-а

Члан 39.

Председништво СУБНОР-а:

  1. разматра актуелна друштвена кретања и у вези с тим планира и реализује активности удружења СУБНОР-а и њи­хових органа;
  2. прати стање у остваривању права бораца, инва­лида и породица палих и умр­лих бораца и пре­длаже надле­жним државним органима мере за по­бољшање њиховог социјалног положаја;
  3. анализира стање у области здравствене и соци­јалне заштите бораца, инвалида и породица па­лих и умрлих бораца, предлаже и предузима по­требне мере које допри­носе заштити ове изузетно осетљиве категорије осигураника – чланова СУБНОР-а;
  4. организује и учествује у обележавању значајних догађаја из славне партизанске, антифашистичке и ослободилачке прошлости Србије;
  5. одлучује о учешћу представника у међународним скуповима и догађајима и припрема платформу и садржаје за наступе истих;
  6. одлучује о учешћу представника СУБНОР-а и припрема садржај наступа истих у догађајима које организују државни органи поводом обележавања значајних историјских датума из славне прошлости Србије;
  7. утврђује јединствен образац – приступницу за евиденцију члан­ства СУБНОР-а;
  8. именује представнике СУБНОР-а у државне орга­не, орга­низације и установе када обављају одре­ђене послове за потребе СУБНОР-а или од ин­тереса за СУБНОР;
  9. у складу са законом и овим Статутом утврђује на­чин управљања и располагања имо­ви­ном СУБНОР-а;
  10. образује радна тела – комисије и координира рад радних тела, координатора округа и председника секција бригада, дивизија и других јединица;
  11. може да врши попуну чланова радних тела између две скупштине, као и избор њихових председника у случају њихове спречености за рад;
  12. у случају повреде угледа удружења, одре­даба Ста­тута и интереса СУБНОР-а као и неактивности може да предложи суспензију одређеног органа и организације те донесе одлуку о престанку рада истих, распише и предложи нове изборе и одреди координаторе до одржавања нових избора.;
  13. разматра кадровску проблематику у удру­жењима по нивоима организовања у СУБНОР-у и предлаже кадров­ска решења у договору са покрајинским, градским и општинским удружењима;
  14. именује и разрешава генералног секретара СУБНОР-а Србије;
  15. именује и разрешава директора, чланове управног и надзорног одбора, њихове председнике и даје претходно одобрење на предлог измена и допуна Статута Специјалне болнице „Бањица“;
  16. бира чланове и председника управног одбора фондације, чланове жирија и верификује одлуке жирија, обавља права и обавезе оснивача фон­дације „Драгојло Дудић“ и организује завршну свечаност доделе награда;
  17. именује главног и одговор­ног уредника листа „Борац“ и Портала СУБНОР-а, као и редакцијски колегијум;
  18. остварује сарадњу са борач­ким организацијама других земаља, са међународним организацијама ратних ветерана и антифаши­стичких покрета – FMAC, FIR и др;
  19. остварује сарадњу са другим удружењима, као и са органима власти о питањима од интереса за борачко – инва­лидску популацију.

Члан 40.

Скупштине СУБНОР-а Србије, седнице  Извршног одбора, Председништва и Надзорног одбора СУБНОР-а Србије, могу се одржавти и електронским путем или употребом других средстава аудио-визуелне комуникације.

У случају из става 1. овог члана, у акта СУБНОР-а Србије која се доносе изјашњавањем електронским путем или употребом других средстава аудио-видзуелне комуникације, уноси се и редни број електронске седнице, додељен по редоследу одржавања седница, о чему се сачињава записник.

Радна тела Председништва

Члан 41.

Председништво образује следећа радна тела – комисије и именује председнике и њихов састав:

  1. Комисија за неговање традиција НОР-а и ослободилачких ратова Србије.
  2. Комисија за борачко-инвалидску заштиту.
  3. Комисија за информисање и издавачку делатност.
  4. Комисија за правна и статутарна питања.
  5. Комисија за организациона и кадровска питања.
  6. Комисија за међународну сарадњу.

Радна тела помажу у обављању послова и другим органима СУБНОР-а.

Председнишво може да именује Правни савет и друга радна тела.

Председници и чланови ових тела требају бити угледне личности са знањем и ауторитетом у области за које се бирају.

Председник СУБНОР-а

Члан 42.

Председник СУБНОР је исто­вре­мено и председник Извршног одбора, председник Председништва и руководи њиховим радом.

Председник истовремено представља и заступа организацију.

Председник за свој рад одговора Председништву, Извршном одбору и Скупштини.

Заменик председника и потпредседници обављају послове које им повери председник, Председништво и Извршни одбор СУБНОР-а.

Председник сазива и председава седницама Извршног одбора и седницама Председништва, сазива седницу Скупштине СУБНОР, на основу одлуке Председништва, координира рад органа и радних тела и представља СУБНОР пред државним органима, другим организацијама и удружењима.

Генерални секретар СУБНОР-а

Члан 43.

Генерални секретар СУБНОР-а се стара о извршавању одлука Скупштине, Извршног одбора и одлука Председништва, припрема седнице и обавља текуће послове.

Генерални секретар је и руково­дилац Стручне службе у Председништву.

Председник СУБНОР а усмерава и даје упутства генералном секре­тару за послове које обавља.

Заступници СУБНОР-а

Члан 44.

СУБНОР може именовати овлашћене правне заступнике са овлашћењима заступања СУБНОР-а.

Правне заступнике именује Председништво.

Овлашћена лица у статусу заступника уписују се у АПР.

ФИНАНСИРАЊЕ И ИМОВИНА СУБНОР-а

Финансијска средства

Члан 45.

Финансијска средства СУБНОР-а обезбеђују се из чланарине, прилога правних и физичких лица, прихода од имовине СУБНОР-а, легата, донација физичких и правних лица. прихода из делатности које организују органи СУБНОР-а, сре­дстава из буџета Репу­блике Србије, аутономне покрајине и буџета и фондова јединица локалне самоуправе одобрених за финан­сирање ре­довног рада и појединачних програма по годишњим конкурсима.

Председништво прати и разматра материјалне и финансијске услове за рад удружења и органа у СУБНОР-у Србије и предузима потребне мере за успешно функционисање истих.

Имовина

Члан 46.

Непокретна имовина СУБНОР-а је јединствена и представља својину СУБНОР-а.

Поједини делови непокретне имовине могу бити право својине појединих организација у оквиру СУБНОР-а, а могу се и усупити, на коришћење и управљање појединим организацијама СУБНОР-а.

Председништво СУБНОР-а доноси посебан правилник о на­чину кори­шћења и располагања имовином СУБНОР-а и његових организација.

Средства и друга имовина после престанка рада

Члан 47.

Престанком рада општинских, градских и покрајинских удружења њихова имовина припада СУБНОР-у Србије.

У случају престанка рада СУБНОР-а целокупна имовина постаје државна својина.

Формирање фондација, задужбина, предузећа и установа

Члан 48.

Организације и органи СУБНОР-а, самос­тално или у сарадњи са другим органи­за­цијама могу да формирају фондације и задужбине за хума­нитарне и соци­јалне намене, као и предузећа и уста­нове, у складу са важећим прописима.

ИНФОРМАТИВНА И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Информисање

Члан 49.

За остваривање циљева и задатака СУБНОР-а, његови органи самостално или у сарадњи са другим орга­низацијама, организују информисање о раду органа и деловању СУБНОР-а, као и издавачку делатност.

Извршни одбор и други органи у СУБНОР-у могу у складу са својим одлукама издавати у сарадњи с другим органи­зацијама информативна гласила и дру­ге публикације.

Званична информативна гласила СУБНОР-а су лист „Борац“ и Портал СУБНОР-а.

Награде и конкурси

Члан 50.

Ради подстицања стваралаштва о народно­ослободилачком рату и других ослободилачких ра­това српског народа из области историјских наука, књижевности, публи­цистике и другог уметничког стваралаштва, Извршни одбор и други органи СУБНОР-а могу, у складу са материјалним могућностима, организовати фондације или на други начин прикупљати средства за додељивање награда нај­бољим објављеним и приказаним делима.

Фондација „Драгојло Дудић“

Члан 51.

Фондацију „Драгојло Дудић“ основао је 1971. године СУБНОР Србије која сваке године организује књижевнo-историографски конкурс који носи име народног хероја Драгојла Дудића, учесника Балкансих ратова, Првог и Другог светског рата и првог председника Наро­дноослободилачког одбора Србије и том приликом похваљују се и награђују најбољи аутори и њихова дела која говоре о ослободилачкој борби народа Србије, антифашизму и изградњи демократ­ске државе Србије и савременог друштва.

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Начела статутарности

Члан 52.

Начин рада органа СУБНОР-а и друга пи­тања која нису уређена овим Статутом, удружења СУБНОР-а могу уредити у складу са важећи законима и својим стату­тима.

Статути и друга општа акта удружења у општинама, гра­довима и покрајинама морају бити у сагласности са овим Статутом и Зако­ном о удружењима грађана, а у случају њихове несагласности примењују се одре­дбе Ста­тута СУБНОР-а, а несагласне одре­дбе статута или другог општег акта престају да важе.

Тумачење Статута

Члан 53.

Тумачење овог Статута, у целини и поје­диних одре­дби, даје Председништво које је дужно да о томе обавести Извршни одбор и Скупштину СУБНОР, а обавезујуће тумачење овог Статута даје Скупштина СУБНОР-а.

Измене и допуне Статута

Члан 54.

Промена, односно измене и допуне Стату­та, доносе се по поступку по којима је донет и овај Статут.

Ступање на снагу Статута

Члан 55.

Статут СУБНОР-a, као највиши организациони акт, усаглашен је са Законом о удружењима; Сл. гласник Р.С. бр. 51/2011; 44/2018 г, и другим важећим законима у Републици Србији.

Овај Статут je ступио је на снагу даном усвајања на Изборној Скупштини СУБНОР-a Србије, дана 18. јуна 2020. године, када пре­стаје да важи Статут СУБНОР-а, усвојен на сед­ници Скупштине СУБНОР-а Србије 2016. године.

Члан 56.

На основу овог Статута, обавезују се организације, у општинама, градовима и покрајини, чланице СУБНОР-а Србије да у року од 12 месеци усагласе одредбе својих општих аката са одредбама овог Статута. У противном општи акти ових организација СУБНОР-а у општинама, градовима и покрајини, неће имати правно дејство.