СЕМЕ НОВИХ СУКОБА

У темељном обрачуну са антифашистичком традицијом, где водећу улогу покушава да преузме актуелни председник Репубичке асоцијације за неговање тековина равногорског покрета, народни посланик и оснивач СПО, Александар Чотрић, у дневном листу „Вечерње Новости“ од 16.јула 2016. године, евоцира сећање на ординарног сарадника фашистичког окупатора Дражу Михаиловића. Таквим „сећањем“ Чотрић немилосрдно и дугорочно правда колаборацију са фашизмом, вређајући и исмевајућу све жртве четничких злочина, које је, са становишта материјалне истине, логички и формално-правно немогуће оспорити.

Оваквим, у основи антихуманистичким и антицивилизацијским поступцима, Чотрић себе сврстава у инструменте за учвршћивање ревизионистичке слике фалсификоване блиске прошлости. Упориште своје делатности налази у наводној судској рехабилитацији Вишег суда, којом се, да подсетимо јавност, није судило злочинима већ искључиво судском процесу и одлукама од пре 70 година, које су, како се образлаже, донете у „тоталитарном“ и „идеологизираном систему“, „противно начелима савремене правне државе и општеприхваћеним стандардима људских права и слобода“. Том пресудом Вишег суда према изјави судије Александра Трешњева – „Драгољуб Михаиловић се сматра неосуђиваним“, али не и невиним. Процеси суђења пре седамдесет година нису били сасвим беспрекорни са становишта савремених стандарда и позитивног права, као што ни данашњи процеси неће бити беспрекорни за будуће истраживаче и будуће правне норме. По истој логици би могле бити поништене све пресуде, одлуке и оцене у вези са третирањем сарадње са окупатором, доношеним широм Европе и света после Другог светског рата укључујући ту и суђење нацистичким злочинцима у Нирнбергу, или суђење Квислингу у Норвешкој и маршалу Петену у Француској.

Други ослонац своје намере Чотрић тражи у селективним и тенденциозним изјавама појединих државника усмереним потреби дневних политичких и идеолошких сукоба, али не и далеко убедљивим и трајним сведочанствима колаборације, издаје и злочина Драже Михаиловића.

Свако евоцирање сећања на актере антифашистичке борбе и сараднике окупатора би морало полазити од одговора на следећа, крајње једноставна питања: Да ли је немачка агресија на Југославију била агресија или није; Да ли је имала фашистички карактер или не; Да ли је било колаборације или није; Да ли је Дража у Дивцима 1941. тражио помоћ Немаца у борби против партизана или није; Да ли су и те одлуке актера колаборације и материјалне чињенице „комунистичка подметачина или не“?

СУБНОР Београда указује, да су жеље и потребе растерећења од осећаја историјске одговорности због колаборације са фашизмом, њихових следбеника, одавно надрасле потребу борбе за очување истине о антифашистичкој борби. Зато се прибегло фалсификовању и систематском брисању из памћења неумољивих извора о злочинима њихових узора.

Таквом представом не само што се тражи покриће за кукавичлук, већ се покушава издаја приказати као својеврсна врлина и препорука пожељног модела понашања будућим нараштајима“ – стоји у реаговању који је Бора Ерцеговац, преседник Градског одбора СУБНОР-а, упутио редакцији „Вечерњих Новости“ у име борачке организације главног града Србије.