ДВЕ СТРАНЕ ИСТЕ МЕДАЉЕ

Виши суд у Крагујевцу, у предмету рехабилитације број 36/15 одбио је захтев извесног Планића као неоснован наводећи да је „исти ухапшен и осуђен пресудом К-178/47 суда Крагујевачке области, из разлога што је као припадник групе „црна тројка“ а које су на основу непобитних историјских чињеница познате као трочлане четничке формације за ликвидацију противника, учествовао у убиствима Живадина Несторовића и Бошка Раловића“…

Ова пресуда доноси се у Крагујевцу некако у исто време кад и суд у Ваљеву рехабилитује ратног злочинца Николе Калабића, па логично произилази да постоје два аршина за оцењивање већ одавно процењених дешавања током Другог светског рата у нашој земљи.

Док је Виши суд у Крагујевцу тумачио приложену валидну документацију из последњих година (1946, 1947 и 1948. године) из које је закључио да је поменути припадник тзв. „црне тројке“ учествовао у неделима против народа и државе и да не може бити рехабилитован, судија Вишег суда у Ваљеву као да није хтео или из неких других разлога (само њему знаних) да прегледа брдо документације и грађе (сачуване) које говоре о злочинима и неделима Калабића и његове врхушке и његових извршилаца и да све то не остави на њега утисак какву би одлуку требао да донесе.

Историјски суд је једини и непоништив да одреди истину и пред њим свако полаже испит. У случају Николе Калабића, ратног злочинца који је издао и свог команданта Дражу, историја је одавно изрекла непорециву истину. Само, докле ће појединци да користе као дискреционо право да наносе штету правосуђу у целини и још више својој држави Србији правдајућу и оне који су у отсудним тренуцима били на страни побеђених и нанели генерацијску бруку и срамоту.