ИЗДАЈА СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА

Програм Градског одбора СУБНОР-а Лесковац допуњен је и обележавањем значајних датума из периода социјалистичког развоја наше земље. Ово утолико пре што је поред ослобођења Југославије од фашистичког окупатора у славном Народно-ослободилачком рату 1941-1945. године, његова тековина изградња новог друштвеног система, као плода револуције. У активностима Савеза бораца не могу да доминирају само значајни датуми из периода 1941-1945. године, уз уважавање њиховог значаја, а да се запостави обележавање важних догађаја из периода социјалистичког развоја земље. Скоро сви ти датуми су нестали из календара државних празника у Републици Србији, па чак и дан када је она, први пут у историји, добила назив Република. То је незамислива неправда и према борцима и према млађим генерацијама које су са пуно ентузијазма градиле систем са јасним опредељењем да се што више постигне и обезбеди право место радничкој класи.

Градски одбор СУБНОР-а Лесковац је организовао трибину на којој су обележена три значајна догађаја: Видовдан, рођендан народног хероја Станимира Вељковића Зелета и Дан самоуправљача. О Видовдану и Дану самоуправљача говорио је мр Мирослав Здравковић, секретар Окружног одбора СУБНОР-а Јабланичког округа. Видовдан даје посебну димензију историјског сећања у српском народу као дан победе, дан погибије за одбрану слободе земље, али и као опомена да издаја никада не може бити заборављена. Тај усуд издаје, нажалост, пратио је српски народ и у другим приликама, а посебно у Другом светском рату. А Срби су дозволили да се управо на тај дан Видовдан отера председник државе у Хаг, што је јединствен пример у Европи.

Поред ураганског налета да се све што је социјалистичко наслеђе брише са друштвене и политичке сцене, самоуправљање је било на посебној мети. Требало је доказати да је најобичнија заблуда и неостварива замисао да радници нису способни да сами управљају друштвеним процесима и да треба на сцену вратити капитализам и то онај најригорознији, либерални, пљачкашки. Истовремено се заборавља да је и у данашњем капиталистичком систему присутна партиципација радника у управљању предузећима, односно компанијама.

На трибини је обележен и рођендан народног хероја Станимира Вељковића Зелета. О његовом животном путу говорио је Хранислав Ракић, председник Градског одбора. Рођен у Сувом Пољу код Бојника, школовао се у лесковачкој Гимназији и био један од најбољих ученика. Био је члан СКОЈ-а, секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ. Након напада на Совјетски Савез, 22. јуна 1941. године, у Нишу се активно укључује у организовање партизанских одреда за отпор окупатору и његовим сарадницима. Док је боравио са Милошем Мамићем и још два друга у прокупачком крају, у селу Југовцу, издао их је домаћин Бугарима, били су опкољени и погинули 14. априла 1942. године. За народног хероја проглашен је 1949. године.

Лесковачка гимназија је носила име Вељковића до доласка на власт оних који негирају све што је постигнуто у НОР-у и његово име је избрисано.