НАРОД ЈЕ СЛАВИО ПОБЕДУ
Поводом Дана ослобођења Зајечара у Другом светском рату положени су венци на спомен обележје ,,Костурница“ и одата пошта борцима. Венце су положиле делегације Зајечара, СУБНОР-а Зајечар, Команде Тимочке бригаде, Удружења војних пензионера, Потомака 1912-1920, Удружења ратних и мирнодопских војних инвалида и Удружења резервних војних старешина.
О дану слободе, након интонирања државне химне, говорио је Драгољуб Николић, председник СУБНОР-а из Зајечара.
„Град је први пут ослобођен 7. септембра, од стране Народноослободилачке војске и партизана. Немци су тада покушали да појачају фронт на линији Кладово – Грчка – Ниш – Егејско море. Источна Србија је тада била важна маршрута и за Немачку и за Совјетски савез. Немци су ојачали гарнизоне у Сврљигу, Књажевцу, Зајечару и Кладову ради прављења фронта према Совјетском савезу. У Зајечару је у то време било око седам хиљада непријатељских војника. Били су добро наоружани, а читав град је био опасан заштитом. Штаб 23. дивизије, у коју су ушле седма јужноморавска, 14. нишка и девета бригада из Зајечара, поставио је задатак да ослободе источну Србију од Немаца. Највећи терет је поднела Девета бригада јер је водила градски рат. Борба за ослобођење је трајала 36 сати. Била је то победа и у Зајечару су славили народну победу. Касније се са Русима кренуло у ослобађање читаве источне Србије и тадашње Југославије. 3. октобра је ослобођен Бор, 8. октобра Зајечар, 11. октобра Бољевац. То је било трајно ослобађање и Зајечара и читаве источне Србије“, рекао је Николић.
Председник СУБНОР-а у Зајечару је подсетио да се дан обележавао више од 60 година као Дан града, али да се то у више наврата мењало, као што је и сада па се 7. септембар од недавно више не обележава као Дан града.
„Ми сваке године обележавамо Дан ослобођења и то нико не може да измени. Мењају се и чињенице из овог рата, мењају се називи школа, улица, па ето и наш Дан града, што није добро. Историју треба неговати и чувати, као што то раде и друге државе. Ипак, уназад пет година боље се поштује наша традиција и историја па се датуми из свих ратова обележавају. Тако мора бити и на даље, да поштујемо догађаје, споменике и да очувамо сећање на погинуле“.
