ВРАЊАНЦИ УВЕК У ПРАВОМ СТРОЈУ
Врање је достојно обележило Дан сећања на жртве НАТО агресије 1999. године. Крај монументалног споменика жртвама окупили су се људи да кажу како злочин никад неће бити заборављен.
Зачуо се продоран звук сирене „шизеле“, којим је, на исти начин пре деветнаест година, свакодневно најављивана ваздушна опасност. Било је то још једно подсећање на време када су дивљачке хорде, без оправдања и било каквог правног основа и одобрења Савета безбедности, напале малу, поносну и храбру земљу Србију.
За 78 дана страшне агресије само Град Врање „Милосрдни анђео“ бомбардовао је 104 пута, услед чега је страдало 64 људи, а од тога чак 19 недужне деце!
Поред људских жртава и патње народа начињена је и значајна материјална штета. Оно што се не може опростити, свакако је и коришћење забрањеног оружја а посебно уранијумске муниције која је била употребљена на четири локације у околини Врања. Брдо Пржар, где је и бачен уранијум, налази изнад града. Многи данас, а међу њима и истакнути стручњаци – физичари, радиолози и онколози, пораст броја оболелих од карцинома на овом подручју повезују управо са загађењем околине услед коришћења уранијума.
Као и у ранијим ратовима Врањанци су се јавили својим јединицама и стали у одбрану земље. У одбрани од НАТО агресије учествовало је 12.000 људи из врањског краја или 96% од позватих, чиме је Врање исказало слободарски дух и спремност да брани своју земљу.
На комеморативном скупу се обратио градоначелник др Слободан Миленковић истакавши: „Скоро две деценије почетак и буђење пролећа обележавамо са најдубљим жалом. То је дан када неизмирна тишина са нама одјекује најгласније. Дан када свако свануће и сваки сутон надолазећих 78 дана носи имена недужних, часних, моралних и никада прежаљених. Свих оних који су убијени мучки, страдалих од бомби, експлозија, погинулих у рушевинама само зато што су волели своју земљу у којој су живели, расли и под чијем су знамењем рођени“.
Делегације породица погинулих, Града Врања полиције, борачких организација и врањских школа одале су почаст полагањем венаца.
Уочи сећања на жтве НАТО агресије градоначелник Врања примио је борце са караула Кошаре, Горожуп, Морина, Ћафа-Прушит и других. Хероји нису крили задовољство пажњом која им је посвећена и инсретима из ратног времена још једном подсетили на време када је земља била угрожена и када су се нашли на првој линији одбране.
Промовисана је и књига „Зов карауле“ младог писца Ненада Милкића из Малог зворника. Ради се о трилогији посвећеној херојима са Кошара из које је већ изашла из штампе прва књига „Последња стража“, а у завршној припреми за штампу је трећа књига „Бесмртни бараљон“.
