МИЛАН ДАЉЕВИЋ РАТНИК И ГРАДИТЕЉ
Ових дана занавек нас је напустио генерал-пуковник Милан Даљевић, један од оних који су у Другом светском рату, у тешкој борби, дугој готово пет година, против вишеструко бројнијег и боље наоружаног непријатеља, заједно са неустрашивим, одлучним и упорним борцима НОР-а, освојио слободу.
Милан Даљевић је оставио неизбрисиви траг у стварању и изградњи модерне Србије, која је заслугом својих најбољих синова живела и развијала се у слободи више од седам деценија. Његов одлазак на вечни починак, велики је губитак за нашу земљу, нарочито за Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије, чији је истакнути члан био дуги низ година.
Поратно подизање земље, такорећи из пепела, стварање савремене војске која би могла да одбрани границе и право на независност, самосталност и људско достојанство тражило је осведочене патриоте, зналце свога посла, спремне на жртвовање, све до остварења високо задатих циљева. Извојевана слобода против фашизма, огромна је ствар, али је подједнако важно вешто ту слободу очувати и од порушене земље створити модерну и поносну земљу. Управо је то највећа заслуга људи из строја прекаљених бораца Народноослободилачког рата попут генерала Даљевића.
Рођен је 17. септембра 1925. године у земљорадничкој породици у селу Грдановци код Санског Моста у Босни и Херцеговини. Учесник је народноослободилачке борбе од 27. јула 1941. године. Ратни пут га је водио од омладинског руководиоца у батаљону, секретара СКОЈ-а до помоћника комесара бригаде. Рањен је у Бици на Неретви, а учествовао је у Бици на Сутјесци, Дрварској операцији, у операцији за ослобођење Београда, па затим у гоњењу непријатеља и пробоју Сремског фронта. Ратовање је завршио код Цеља 1945. године, у чину капетана.
После рата сву своју енергију и ентузијазам ставио је на располагање својој рањеној земљи, у временима када је солидарност била главна особина људи и није се питало колико треба зноја пролити да би се изградила модерна, поносна и напредна земља. У ЈНА Даљевић је с успехом обављао дужности комесара школског центра, комесара Прве пролетерске дивизије, помоћника команданта 9. армије за политичко-правне послове, начелник Политичке управе Савезног секретаријата за народну одбрану (ССНО), подсекретара у ССНО, секретара Комитета организације СКЈ у армијској области и ССНО; члан ЦК СКЈ и извршни секретар Председништва ЦК СКЈ (1976-1982).
За самопрегоран рад и изузетне резултате овенчан је многобројним друштвеним, државним и војним признања и високим одликовања. Уз Партизанску споменицу 1941. носилац је Ордена партизанске звезде са пушкама (два ордена), Ордена за храброст, Ордена братства и јединства, Ордена Републике са златним венцем, Ордена за војне заслуге са великом звездом, Ордена за војне заслуге са златним мачевима, Ордена Народне армије са златном звездом и Ордена Народне армије са ловоровим венцем. Међу осам медаља посебан сај имају Медаља заслуга за народ, Медаља за војне заслуге и посебно Јубиларна медаља Руске федерације поводом 70 година победе над фашизмом, коју му је доделио Председник Руске федерације 2015. године.
Генерал Милан Даљевић је био председник Одбора за изградњу Спомен–комплекса Сремски фронт и најзаслужнији делатник.
Они који су га познавали памтиће га по понашању која је било у складу са оном народном да тија вода брег рони, по благости, радиности, смислу за рад са људима, очинској бризи коју је испољавао према млађима и потчињенима, по мудрости што је из њега зрачила и дипломатским манирима.
Поносимо се лучоношом и визионаром какав је био генерал-пуковник Милан Даљевић. Никада није питао шта му дугује држава, већ шта он дугује отаџбини.
СУБНОР Србије као најмногољуднија борачка организација с поносом чува, негује и развија културу сећања на ту нашу славну, антифашистичку, партизанску и победничку прошлост, поготову у години када славимо 75. година победе над фашизмом.
