На Осмој скупштини СУБНОР-а Србије усвојене су измене и допуне Статута који је прилагођен делегатском систему. Посебно је дефинисан однос СУБНОР-а према ССРН и повећана је улога чланства у одлучивању у Са­везу. Одлучено је да се одбори и комисије за поједине облике делатности могу формирати и у удружењима на нижим нивоима.

У међувремену, 1976. године, усвојена је нова, једин­ствена чланска књижица Савеза на територији СФРЈ.

Општински одбори су на Скупштини оцењени као значајан фактор целокупног политичког организовања у општини. Њихова активност је првенствено усмерена на друштвено-политичке проблеме и питања борачке и инвалидске заштите.

У оквиру обавеза које има као политички систем, Републички одбор и његови органи покретали су, пра­тили и усмеравали друштвено-политичку акцију бо­рачке организације. Из Републичког одбора делегирани су представници у скупштинске и друге органе: у Дру­штвено-политичко веће Скупштине Србије 12 делега­та, у Републичку конференцију ССРН седам делегата, у поједине облике активности Републичке конференције ССРН 30 представника, у савет и друге органе средстава јавног информисања, интересних заједница, друштвених организација и ин­ституција 45 представника. Заједно са представницима у Савезном одбору и комисијама, било је укупно више од 120 представника.

Републички одбор је 1975. године суделовао у кадровским консултација­ма у Србији. Тиме, а и другим активно­стима, кадровска политика је добила у знатној мери друштвено обележје. По­четком 1978. године Републички одбор је својом одлуком дефинисао начела ка­дровске политике и образовао кадров­ску комисију, као свој помоћни орган.20