СУБНОР Града Ужица, обележио је 79. годишњицу стрељања заробљених партизана на брду Крушик у Ваљеву. Због немогућности условљене ванредном ситуацијом изазваном пандемијом „КОВИД 19“, да одведе породице стрељаних на место страдања, организован је парастос свим страдалим у порти Цркве „Светог Ђорђа“ у Ужицу у присуство неколико потомака и руководства СУБНОР-а, парастос је служио Милош Босић, Протојереј ставрофор СПЦ.

На слободној територији за време „Ужичке републике“ док је на снази био договор о заједничкој борби, одлуком равногорског главног штаба, четнички одреди под командом капетана Драгослава Рачића, поручника Стојка Филиповића и Филипа Ајдачића, изненада у току ноћи, напали су партизанске јединице стациониране у Карану, Косјерићу, Ражани и другим местима широм тада слободне територије. Из ужичког краја заробљено је 226 партизана и то у Карану 115, у Косјерићу 54 и у Ражани 57. Наредба је била да се спроведу на Равну гору. У току спровођења, ликвидирано је више заробљених партизана међу којима и Влада Росић командир чете. Четници су након Дражиног састанка са немачким командантом у Дивцима 11. новембра 1941. године, предали немцима 365 заробљених партизана, међу којима је било и око 150 из ужичког краја. 27. новембра 1941. године, у кругу касарне „Пети пук“ на брду Крушик у Ваљеву, Немци су стрељали 263 заробљена партизана. Од тог броја 95 стрељаних је из групе заробљене у Карану, Косјерићу и Ражани.

Уместо да заједно са партизанским снагама бране слободну територију и тиме себе трајно себе упишу на странице славне историје, четници су кренули путем издаје и путем без повратка.

Наша је трајна обавеза да чувамо успомену на ове трагичне догађаје, да чувамо историјску истину и не заборавимо жртве. Такође, сваке наредне године, кад ова пандемија прође, на овај дан са породицама страдалих одемо на место страдања и поклонимо се њиховим сенима.

Слава им.