СУБНОР Београда јавно осуђује вандалско скрнављење Гробнице народних хероја на Калемегдану и позива надлежене да у најкраћем року утврде ко је виновник тог гнусног и безобзирног чина, а затим да учиниоца овог бестидног дела које је изазвало згражавање слободарске и патриотске јавности у складу са законом примерно  казне и тако спрече уништавање културно-историјских споменика и скрнављење гробова оних који су крв пролили за слободу наше земље. СУБНОР Београда са жаљењем подсећа надлежне и грађане да ово није први пут да се Гробница народних хероја скрнави, да је Гробница народних хероја оскрнављена већ два пута без било какве реакције надлежних органа у смислу проналажења одговорних, те да је јасно и ван спора да репетитивно вандализовање Гробнице народних хероја има већу тежину повреде достојанства преминулих и осећања родољубиве јавности. Такође подсећамо државне органе да Кривични законик у члану 354 став 1 недвосмислено предвиђа како ће се онај „ко неовлашћено прекопа, разруши, оштети или грубо повреди гроб или друго место у којем се умрли сахрањује” казнити новчаном казном или казном затвора до три године. У складу са тим, позивамо надлежне државне органе да без оклевања и изговора поступе у складу са законском нормом и учиниоце приведу правди.

Гробница народних хероја у себи садржи посмртне остатке Ивана Милутиновића, народног хероја и револуционара који се удавио приликом ослобођења Београда након што је брод којим се превозио налетео на мину коју су оставили немачки нацисти. Поред њега, ту леже у миру и вечној слави и Моша Пијаде, народни херој, политички радник и сликар, народни херој Ђуро Ђаковић, кога је полиција ликвидирала са леђа симулирајући бекство јер је био један од најодлучнијих бораца за права радника и сељака у Краљевини Југославији, те антифашистичка икона послератне Југославије, Иво Лола Рибар, који је у рату изгубио мајку, брата и вереницу, која је са целом породицом угушена на Бањици. 

Премда СУБНОР Београда доследно осуђује скрнављење сваког гроба сматрајући такво деловање фундаментално антицивилизацијским, дивљачким и неетичким, не може се не поставити питање коме и зашто сметају борци против окупатора и они који су се борили за један свет без експлоатације народа. Онај ко је погинуо у ослобађању једног града од нациста има свако морално право да се његово тело третира са највећим поштовањем и достојанствено сахрани у граду чију је слободу платио животом, као и да то тело почива у миру. Потомци хероја Народноослободилачке борбе, поштоваци њиховог дела и држава која им дугује своје постојање и слободу имају моралну обавезу да омогуће мир сенама ослободилаца свих ослободилачких ратова.

Ваља посебно истаћи да је натпис „Титове усташе“, којим је гроб оскрнављен, показатељ да у питању није бесмислен, хировит и импулсиван вандализам, него прорачуната реакција поражених колаборационистичких снага из Другог светског рата, које ни након 75 година не могу да преболе свој пораз од Црвене армије и југословенских партизана. Крајње је увредљиво и показује потпуно незнање и заслепљујућу острашћеност оваквих гробоскрнавитеља то што је Моша Пијаде представљао једног од политички најпросрпскијих комуниста, који је био близак пуковнику Апису и писао за црнорукачки Пијемонт и Правду, а у периоду Другог светског рата је врло објективно писао о стравичним усташким злочинима над српским народом, залажући се притом за аутономију Срба у Народној Републици Хрватској. Једнако је апсурдно да се осведочени борац против усташа, Иво Лола Рибар, који је на делу пушком показао шта мисли о усташким касапинима прља таквим недостојним натписима. Тужно је што неко мисли да је скрнављењем гробова меродаван да суди о патритозиму у рату доказаног родољуба, али то показује испразност, немоћ, призменост и незнање модерног квазипатриотизма, иза кога се крије величање домаћих колаборациониста и Хитлерових слугу. Такви чинови нису насумични, већ представљају деструктивни израз једног шарлатанског ревизионистичког покушаја да се Хитлерови и Павелићеви сарадници оперу, а да се колаборационистичка љага баци на Народноослободилачку војску Југославије, која се читавог рата доследно борила и против нациста и фашиста, али и против њихових домаћих сарадника свих боја, да би их на крају војно поразила и ослободила своју земљу и народ. Овакво неодговорно и рушитељско понашање захтева реакцију државе и тим пре што покушава да упрља славну антифашистичку традицију српског народа, који је дао немерљив допринос Народноослободилачкој борби народа Југославије.

Подсећамо и надлежне органе и друштво да је сркнављење гробова потпуно неприхватљива антицивилизацијска пракса, те да, ма шта ко мислио о једној политици или историјској епохи, никако нема ни законска, ни морална права да скрнави тела и кости преминулих. О историјској улози појединих личности се може дебатовати, али се не може дебатовати о промашености и дивљаштву узнемиравања мртвих. Гробница народних хероја једна је од потврда антифашистичке борбе Београда и као таква треба да ужива пуну заштиту и градских и републичких власти. Захтевамо од држаних органа да се активније укључе у очување споменика јер они представљају део неизбрисиве и славне историје Београда, наше Отаџбине и нашег херојског слободарског народа, као што и тражимо да учинилац овог дела буде приведен правди и онемогућен да настави да вандализује споменике Народноослободилачког рата.

Недолични натписи биће уклољени и опрани, но остаје питање да ли ће се тако лако опрати и образ и одговорност учинилаца овог скрнављења. Изражавамо наду да то неће бити случај и да ће за своје поступке сносити пуну моралну и законску одговорност.

ПРЕДСЕДНИК СУБНОР БЕОГРАДА

пуковник Бора Ерцеговац