У Београду у 95-ој години преминуо је мр Милан Атељевић, пуковник, борац НОР-а и почасни председник СУБНОР Београда. Отишао је брзо, тихо и достојанствено, баш онако како је и живео.

Рођен је 5. јуна 1925 године у селу Љубомир, општина Требиње. Основну школу је завршио у родном селу, где је и живео до 1941. године, када одлази у рат, где је био припадник Љубомирског батаљона па Десете и Дванаесте бригаде 29. херцеговачке дивизије. У току народноослободилачке борбе се нарочито истицао својом храброшћу, одлучношћу и борбеним моралом. И ако је био млад био је препознат као потенцијал са високим моралним вредностима, тако да је брзо напредовао од борца преко заменика комесара чете, заменика комесара батаљона па до комесара батаљона. Голобради младић са пушком у руци са својих 17 година постаје члан СКОЈ-а а већ са 18 година и члан КПЈ. Након рата завршава гимназију а потом и Факултет политичких наука  и постдипломске студије где стиче звање Магистра политичких наука. И после ослобођења Милан остаје активан у ЈНА али и у КПЈ. У ЈНА је обављао одговорне функције почев од комесара батаљона преко комесара пука, па до рада у политичкој и цивилној управи ССНО-а. Од 1974. године па до пензионисања 1982. године радио је на месту саветника у Председништву ЦК СКЈ. Одлазак у пензију није значио и престанак његовог радног ангажовања, до 1990. године бавио се интензивно научно истраживачким радом и као професор на Факултету Одбране и безбедности као и на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. У том периоду интензивно објављује књиге из области одбране и безбедности.

Одлазак у пензију му је донео и вишак слободног времена које је Милан као истакнути друштвено политички радник искористио за добробит организације коју је сматрао својом другом кућом а то је СУБНОР Србије. Члан је СУБНОР -а од самог оснивања 1948. године. Пуне 72 годину слободно можемо рећи је живео за СУБНОР. Увек се трудио да се максимално ангажује у решавању проблема који су се јављали у овом дугом периоду. Био је увек ту , и када је требало бранити лик и дело бораца НОР-а, када је требало организовати било какву манифестацију  сећања на борце, његове саборце који нису дочекали слободу. Трудио се да се њихова дела поставе на пиједестал победника, тамо где им је и било место. Својим деловањем је доказао да је борац, патриота и величанствен хуманиста. Рад са њим је био уживање, његова племенитост према свима је била узвишена, душа пролетерска, патриотизам Српски и Југословенски. Живео је живот достојан дивљења. У СУБНОР-у Београда је био активан у свим Комисијама, није питао да ли је члан или не, ко год је затражио помоћ добио је. Његова блага али праведна нарав је рушила све баријере. Један је од оснивача Секције 29.херцеговачке дивизије, која делује у оквиру СУБНОР Београда, у којој се и он као борац калио. Обављао је низ функција у СУБНОР-у Србије и СУБНОР-у Београда. Са места заменика председника ГО СУБНОР Београда отишао је када је осетио да више не може да буде свакодневно активан, испраћен громогласним аплаузом. Чланови Председништва и Градског одбора су предложили да се Милан Атељевић изабере на место почасног председника СУБНОР Београда, што је једногласно усвојено. И даље је остао активан и укључен у решавање свих питања и проблема који су се јављали у функционисању СУБНОР Београда. Његово мишљење је увек било драгоцено. Добитник је Плакете за животно дело у СУБНОР-у, чиме га је наградио Градски одбор СУБНОР Београда.

За заслуге у НОР-у и рад у послератном периоду одликован је са 23 наша и страна одликовања.

До краја живота остао је веран својим идеалима, што је у данашње време вредно дивљења. До последњег дана остао је чврст и постојан као херцеговачки крш, који га је и изнедрио.