Међународна федерација антифашиста (ФИР) која носи одличје Амбасадора мира Уједињних Нација поздравља чињницу да је од 21. 1. 2021. Међународни уговор о нуклеарном разоружању ступио на снагу.

После дуге дискусије и безбројних иницијатива невладиних организација предвођених ICAN-om (Међународна организација за укидање  нуклеарног наоружања) Генерална скупштина Уједињених Нација разматрала је законске предлоге на ову тему још 2017. У јулу те године Генерална скупштина УН усвојила је овај Уговор са 122 гласа „за“ земаља чланица. Од 2017. 84 земље су се придружиле уговору, иако ваља рећи да још увек све потписнице нису још завршиле процес ратификације. У документу који обавезује по међунаросном праву, поптписници се обавезују „да никада под ма каквим условима не развијају, производе, стекну или поседују нуклеарно оружје“. У јесен 2020, Хондурас је постао педесета земља која је званично ратификовала овај споразум, који је ступио на снагу 90 дана по ратификацији, 22. јануара 2021. године.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес нагласио је током ратификације да уговор „представља значајан допринос посвећености да се потпуно елиминише нуклеарно оружје“.

Горе споменута организација ICAN, која је носилац Нобелове награде за мир за 2017. годину, а због ове упешне иницијативе, поздравила је овај историјски корак који отвара „ново поглавље нуклеарног разоружања“.

Сада је на компанијама задатак да престану са производњом нуклеарног оружја, а на инвеститорима да престану са улагањима у компаније које производе оружје, рекао је извршни директор ове организације Беатрис Фин. Председник Међународног комитета црвеног крста Питер Мамер види ову одлуку као „Победу за човечанство“

Ипак споразум још увек има симболичан карактер јер му се нису придружиле нуклеарне силе: САД, Русија, Кина, Француска и Велика Британија. Ове силе настоје да увере свет како њихов арсенал нуклеарног оружја има чисто одбрамбени карактер. Уз то они указују на своје договоре који забрањују ширење наоружања. Чињеница да Индија, Пакистан и Израел не припадају чак ни овим договорима чини њихове нуклеарне потенцијале претећим. Напори других држава, као што су Иран и Северна Кореја да развију нуклеарне потенцијале такође даље наглашава потребу за уговором који би забранио нуклеарно оружје.

Посебно је проблематично то што се НАТО државе противе усвајању споразума, пошто НАТО и даље нуклеарно оружје види као саставни део своје политичке и војне стратегије.

Народи из НАТО земаља, међутим, мисле потпуно другачије од руководства. Не само да мировни покрети заступају нуклеарно разоружавање, већ и градоначелници многих НАТО земаља су се придружили светској мрежи организације „Градоначелници за мир“. Ова организација основана је у Јапану 1982. од стране лидера Такеши Аракија. Диљем света преко 7.000 градова и општина припадају тој мрежи.

Крилатица организације је да мирна и стабилна будућност може бити створена једино на свету којем не прети опасност од нуклеарног оружја.

У овом споразуму УН о забрани нуклеарног оружја ФИР види исправан и важан корак у лимитирању наоружања и подржава све напоре цивилног друштва у њиховим напорима за „стварање новог света мира и слободе.“

др Улрих Шнајдер, Берлин