У оквиру 80. годишњице од почетка устанка против фашизма, под геслом „Да рата више не буде“, у организацији СУБНОР – a општине Неготин данас је на Стеванским ливадама, одржан Седмојулски сабор. Поред представника локалне самоуправе, бораца, резервних војних старешина, Цивилних и ратних инвалида, традиционалном сабору придружили су се и мештани Сикола, Поповице, Трњана, Карбулова, Брестовца и Неготина. Обележавање Дана устанка започело је полагањем венаца на спомен обележје погинулим борцима и члановима штаба Крајинског партизанског одреда 29. септембра 1941. године. Венац општине Неготин положили су: Љутица Јовановић и Драган Радосављевић, чланови Општинског већа, венац СУБНОР-а општине Неготин ветерани Љубинка Станчуловић, Спасоје Булбић један од ретких живих учесника прве радне акције на припреми огрева у зиму 1944./1945. године на Црном Врху код Бора и Љубомир Ранчић, борац НОР – а, Делегацију ОРВС Неготин предводио је председник Александар Јеркан, а делегацију ЦИР – а председник Славко Васиљевић.
Пригодним излагањем присутнима се обратио Драгољуб Филиповић, председник Општинског одбора СУБНОР-а.Том приликом је указао на посебан однос немачких окупационих снага према Тимочкој и Неготинској Крајини: Немци су због својих ратних потреба рудник Бор, све угљенокопе на овом простору и рудник бакра у Мајданепку претворили у велике радне логоре, где су свирепо кажњавали и убијали становништво из чиста мира зато што су припадали „српском народу“ – по Хитлеровој дефиницији „нижој раси“. У руднике су довођени људи из различитих крајева Србије и Југославије, било је ту и заробљених црвеноармејаца, британских и француски војника и официра па чак и Италијана и Грка.
Немачка окупација у априлу 1941.године убрзала је организовање антифашистичког покрета у Неготину и Крајини. Тако је већ 22. априла 1941. г. формирано партијско руководство КПЈ за Крајину. За секретара је именован Сретен Вучковић, студент права из Доњег Милановца, а за чланове Стефанија Михајловић студент медицине из Брзе Паланке, Миомир Радосављевић – Пики, састанку је присуствовао и Љубомир Нешић, члан ОК КПЈ за Зајечарски срез.
Практично је крајем јула постојало језгро КПО. Чинили су га људи који су ибегли хапшење од стране Немаца и СДС Милана Недића. Они су у „Врбовцу“ између Метриша и Кленовца заробили и разоружали 2 жандара СДС, а затим пустили. Језгро одреда су чинили: Љубомир Нешишћ из Зајечара, Бора Милић, Стеван Ђуричић, Михајло Ђуричић, – земљорадници из Метриша, Аца Патлиџановић и Миомир Радосављевић Пики из Неготина.
Прву устаничку бакљу запалило је 19-оро младих партизана КПО током ноћи 16./17. август нападом на железничке станице: Рајац, зауставиo воз, разоружава страже на станици и у возу, демолира станицу, сече телефонске жице и наставља возом ка Тамничу и даље према Брусничкој станици, где их дочекује чета Бугара коју одред брзо разбија, део се предао, део побегао преко границе У првој борбеној акцији одред је запленио двадесетак пушака и доста муниције. Почетни успеси позитивно су утицали на расположење грађана према одреду тако је број бораца вртоглаво увећаван. Формирсна је слободна територија од Тимока и Дунава, до Мораве, преко Кучајских планина па све до Голупца и Старе планине. У то почетно време формирани су и цивилни органи народне власти – Народноослободилачки одбори. Први председник окружног НОО био је Станоје Гачић, земљорадник из Салаша,
Остатак дана сабораши су провели у дружењу и такмичењу у шаху и пикаду у мушкој и женској конкуренцији. Најуспешнији су награђени пригодним саборским медаљама.
