ЖИВОТ ПОСВЕЋЕН ОТАЏБИНИ
Болно је одјекнула вест да је престало да куца срце Драгољуба Филиповића, угледног грађанина Неготина, који је већи део свог живота поклонио отаџбини, служећи јој на специфичан начин. Најпре је дуго био председник организације резервних војних старешина у граду под Буковом, да би касније преузео борачку штафетну палицу.
Драгољуб је рођен 1954. године у селу Буковче, недалеко од Неготина, где је завршио и основну школу, похађајући неке разреде и у селу Кобишница. Књиге је могао да чита само када су обављени сви послови везани за пољопривредно домаћинство својих родитеља. Било је тешко, али је успевао да одради послове везане за посну земљу и стоку која им је била од помоћи приликом извођења пољопривредних послова. Био је напредно дете које је по многим схватањима надилазио своју генерацију.
По завршетку основне школе Фића, како су га од милоште звали, наставио је у Педагошкој академији коју је завршио о року и са изузетним успехом. После неколико година рада у просвети и привреди, пут је младог Филиповића одвео у новинарство. Своје списатељске способности, дар да може да сагледа даљи след догађаја и друштвени миље ставио је у службу локалног медија – Радио телевизије ,,Крајина“. Оштро перо, бриљантни осећај за напредно и праведно, упорност, даноноћни рад и истанчани слух за ангажоване теме, учинили су да Фића постане један од најплоднијих новинара у редакцији.
Нису неготинске резервне старешине погрешиле када су Драгољуба изабрале за председника те организације која има традицију дугу један век. Када је земља била у опасности 1991. године Фића је је заузео своје формацијско место у Југословенској народној армији… Уследиле су многобројне вежбе, гађања, настава. Остаће упамћен по томе што је у малено место као што је Неготин доводио високе војне старешине да држе предавања о ономе што је чланове те организације и уопште грађане занимало.
Успео је Фића да уздигне борачку организацију у неготинској крајини до нивоа какав заслужују патриоте. Познати су Сусрети бораца и поштовалаца НОБ-е на Стеванским ливадама. Сваке године чланови СУБНОР-а скупљали су се на Алији. Неготин је подигао спомен-обележје посвећено погинулим Крајинцима у ратовима деведесетих година… Неготин је један од десет градова у којем је приређена изложба фотографија и докумената Клуба генерала и адмирала Србије, Београдског форума за свет равноправних и СУБНОР-а ,,Да се не заборави“.
Установио је Драгољуб Филиповић дане рано преминулог генерал-потпуковника Љубише Стојимировића, начелника Штаба 3. армије за време агресије НАТО-а на СРЈ.
СУБНОР неготинске општине имао је челника који је пленио радиношћу, људскошћу и племенитошћу. Фића се веома ангажовао и у раду органа Републичког СУБНОР-а у Београду.
Последњих година Драгољуб Филиповић је интензивније истраживао историју Неготинаца у Првом светском рату. Осим архива у Неготину, походио је и Војни архив у Београду. Објавио је књигу о трагедији Тимочана у Великом рату.
Фића је био и породичан човек. Научио је своју децу да воле своју земљу, да поштују људе и да се максимално ангажују у друштвеном животу своје околине. Створио је од њих академски образоване младе људе.
Одлазак Драгољуба Филиповића одјекнуо је као гром из ведра неба. Празнину која се појавила тешко да ће ико моћи да попуни. По добру ће га памтити покољења!