Овим путем обавештавамо чланство и пријатеље СУБНОР-а Србије да је преминуо друг Светомир Атанацковић, дугогодишњи председник Покрајинског одбора и потпредседник Председништва СУБНОР-а Србије.
Животни пут Светомира Атанацковића започео је 1943. године у селу Велико Орашје, општина Велика Плана. Потекао је из борачке породице где је љубав према слободи и родној земљи преношена с колена на колено. Током Другог светског рата његова породица населила се у питому равницу Војводине, мало бачко село Лок надомак Титела. Своје рано детињство и младост провео је у Локу и Тителу.
Професионалну каријеру започео школовањем у Београду и Задру, а као официр Југословенске народне армије службовао је у Сарајеву и Бања Луци и касније у Новом Саду у коме се са породицом трајно населио 1972. године. Као припадник ЈНА радећи увек одговоран посао био је веома савестан и према сарадницима и војницима показивао велику бригу и одговоност, и много деценија касније живо се сећао многих људи, детаља и догађаја о којима нам је често причао.
На чело СУБНОР-а АП Војводине дошао је 2008. године у најтежим тренуцима за СУБНОР и захваљујући својој истрајности и доследности сачувао је углед СУБНОР-а, као и антифашистичке и слободарске традиције. На свим местима где су се евоцирале успомене на страдање и јунаштво у НОБ-у био је радо слушан и виђен не само у Војводини и Републици Србији, него и у свим бившим југословенским републикама.
Активно се ангажовао током оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ 1991-1993. с циљем одбране српског народа и његових вековних огњишта.
Носилац је бројних војних одликовања, као и одликовања, повеља и плакета СУБНОР-а које је носио са посебним поносом.
Са својом животном сапутницом Пијерином, с којом је скоро шест деценија провео у браку, изродио је два сина, Ђорђа и Сашу и ћерку Светлану. За себе је увек говорио да је богат човек јер има десет унука и осам праунука о којима је стално са љубављу причао.
Свој животни пут окончао је изненада остављајући своју породицу и нас у неверици.
Нека му је вечна слава и хвала!
