Ноћу уочи 27. јануара 1942. године борци Прве пролетерске НОУ бригаде са Црног врха на Романији отпочели су један од најтежих маршева у НОБ-и, који је трајао двадесет четири часа и на температури од -320C и без застанка и одмора савладали ледом оковану планину Игман.
Био је то чувени Игмански марш којим су пролетери спречили опкољавање партизанских снага и покварили планове немачко-усташкој офанзиви. У овом легендарном маршу нашли су се и борци Трећег крагујевачког батаљона ове бригаде, њих око 300. Најмлађи борац био је Еуген Лебарић стар 16 година, касније генерал пуковник ЈНА који је изгубио стопало и који је записао:
„Игмански марш је био пример издржљивости и дисциплине сваког појединца. Тешко се крећемо. Снег је дубок а успон велики. Леди се одећа а наша друга чета као заштитница бригаде, ту на белој пустињи… У Фочи, болница. Ткива стопала су модра, скоро црна. Мора се сећи. Нас преко 170 промрзлих, без наркозе лекари Гојко Николиш, Ђуро Мештеровић и Дејан Поповић оперишу. Нема јаука. Само песма“…
Поводом 80-годишњице од Игманског марша Градски одбор СУБНОР Крагујевац организовао је полагање венаца на гробницу Народних хероја у центру Крагујевца и одали пошту палим борцима уз присуство потомака, поштоваоца, чланова Завичaјног удружења „Комови“ и других.
У просторијама СУБНОР-а поводом тога представљена је књига новинара Милоша Игњатовића „Палилулске приче“ посвећена борцима Трећег крагујевачког батаљона Прве пролетерске бригаде и посебно прослављеним Палилулцима херојима и борцима из овог крагујевачког насеља.
