На данашњи дан, 22. фебруара 1942. године у селу Тулежу страдали су бројни партизански борци. После повратка из Санџака, Космајски и Други шумадијски одред наишли су на заседу Немаца и домаћих издајника и у неравноправној борби страдало је 30 партизанских бораца. Разлог оволиког страдања у једном дану је изнуреност бораца, сталне борбе са непријатељем, дубок снег, изненадни напад на снежној чистини и бројније снаге непријатеља. Само педесетак бораца из оба одреда успело је да се пробије из обруча смрти и врати у села око Космаја. Орашка чета из састава Другог шумадијског партизанског одреда страдала је највише a партизански борац Светомир Света Младеновић, тешко рањен, да га непријатељ не би заробио, последњи метак сачувао је за себе. Проглашен је за народног хероја. Погинули борци сахрањени су на месном гробљу у селу Тулеж, споменик на заједничкој гробници подигнут је 1980. године.
Био је то повод да делегације борачких организација Аранђеловца, Сопота и месног одбора СУБНОР-а Тулеж, испред споменика страдалих партизана положе венце, евоцирају успомене на тај догађај и минутом ћутања одају дужну пошту неустрашивим борцима за слободу.
Присутне је поздравио председник Општинског одбора СУБНОР-а Аранђеловац Радомир Радосављевић, указавши на значај оваквог окупљања борачких организација општина са чијих територија су били партизански борци, учесници те битке. Посебно је истакао обавезу свих да чувају спомен обележја бораца палих за слободу, као што се чува споменик посвећен страдалима у тој неравноправној борби у селу Тулеж, који је у беспрекорном стању.
Скупу се обратио и Зоран Јанковић, потпредседник СУБНОР-а општине Сопот који је говорио о ратном путу Космајског и Другог шумадијског одреда са освртом на војнополитичку ситуацију крајем 1941. и на почетак 1942. године, што је од стране присутних похвално и позитивно оцењено. Присутне су поздравили и представници месне заједнице Тулеж.
Учесници комеморативног скупа посетили су и Дом МЗ Тулеж, положили венце испред споменика погинулим ратницима од 1912-1918., 1941-1945. и 1999. године и одали дужну пошту њиховим жртвама.
Чувајући успомене на те славне борце који су се супротставили агресору и њиховим сарадницима, учињен је примеран допринос да се од заборава отргну њихова храбра дела и жртвовање за слободу.
