У организацији СУБНОР-а Јарак одржана је традиционална манифестација одавања поште страдалима грађанима Шапца који су у септембру 1941. године били протерани у импровизовани логор у месту Јарак.
Окупљене су поздравили представници СУБНОР-а Јарак, СУБНОР-а Града Сремска Митровица, председник СУБНОР-а АП Војводине, Јово Барошевчић, представници Града Шапца и директор Музеја Срема Андрија Поповић.
Венце и цвеће положиле су делегације СУБНОР-а Јарак, Сремска Митровица, Шабац, СУБНОР АП Војводине, СУБНОР-и Руме, Новог Сада, локалне самоуправе, Удружење ваздухопловаца Војводине, Удружење акцијаша и други.
У ноћи између 23. и 24. септембра 1941. године стигло је наређење у Штаб 342. дивизије – „Шабац на препад очистити од целокупног мушког становништва од 14 до 70 година и интернирати га у концентрациони логор који ће дивизија организовати северно од Саве. Сместа стрељати све становнике који пружају отпор, мушке становнике у чијим се становима нађе оружје и муниција и из чијих се станова буде пуцало“. Ојачани 698. пешадијски пук започео је операцију „чишћења“ у Шапцу. Према првим немачким извештајима ухапшено је 4.000 мушких становника Шапца и да је „пронађена незнатна количина оружја и да је стрељано 39 становника“. Наредног дана извештај је допуњен – укупан број ухапшених достигао је број од „4.410 мушкараца. Стрељано је још 6 становника“. Број је растао из сата у сат.
У току немачке операције од 24. до 27. септембра 1941. године у Шапцу и околини ухапшено је 6.418 особа узраста 14 до 70 година, преко 200 особа је ликвидирано, а значајна количина имовине је опљачкана или уништена.
Немци и усташе 26. септембра 1941, уз ударце и пуцње, покренули су колону Шапчана трчећим кораком ка селу Јарак. Трчали су у колони по петоро, већ трећи дан без воде и хране. За нешто више од четири сата имали су да пређу раздаљину од 23 километра. Сви који нису могли да наставе били су на лицу места ликвидирани. У овом маршу смрти живот је изгубило најмање 120 људи. Ливада у Јарку ограђена бодљикавом жицом, са кулама стражарама, била је нова неизвесност. У овом импровизованом логору били су од 26. до 30. септембра 1941.
У кући Лазара Талића издејствовано је одобрење код команде концентрационог логора да похапшенима пруже помоћ после вишедневног мучења жеђу, глађу, батинањем, пуцањем. Вода коју су им сељаци из Јарка доносили на колима од 28. септембра спасла је смрти многе Шапчане.
Немци су похапшене становнике вратили 30. септембра 1941. године у Шабац, у новопостављени концентрациони логор, који је по наређењу Врховног заповедника Србије, генерала Франца Бемеа успостављен у шабачкој јужној касарни, да би почетком октобра 1941. године стрељали у Шапцу око 2.100 талаца – Срба, Јевреја и Рома.
Као знак захвалности за помоћ, на раскрсници путева Рума-Шабац-Сремска Митровица, после Другог светског рата Шапчани су поклонили спомен чесму на којо је урезан текст:
ЗА ВОДУ
ЗА ЉУБАВ
ЗА БРАТСТВО
1941
ЗАХВАЛНИ ШАПЧАНИ
26.9.2023.