Драгојло Дудић земљорадник, револуционар и писац рођен је 9. децембра 1887 у селу Клинци код Ваљева -погинуо 29. новембра 1941 код Мачката. Рођен у богатој патријархалној заједници где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Завршио је основну школу а сам научио латиницу у енглески језик. Постао је најписменији и најначитанији сељак у Србији, један од најузорнијих Домаћина у свом крају. После династичке промене 1903 када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат. Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар па наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915 и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919 постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).

У своме селу је формирао партијску организацију 1920. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923 и 1925). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан покрајинског комитета КПЈ за Србију 1940. године.

Пред Суд је изведен али није осуђен.

Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Политику“, „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“.

Организатор је устанка у Другом светском рату у западној Србији 1941. против окупаторске војске нацистичке Немачке. У јулу 1941. формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног Народноослободилачког одбора Србије, а истог месеца је погинуо у борби с Немцима.

Проглашен је за народног хероја.

Читава Драгојлова породица учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Михајло, који је умро 1943. године од последица рањавања у Пријепољској битци, проглашен је за народног хероја, ћерка Перса је страдала у логору Аушвиц у Немачкој, а супруга Станка и ћерка Зорка биле су заточенице Бањичког логора.

Његов „Дневник“, важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији, објављен је 1945.

Извор: Драгојло Дудић „Дневник 1941“, Нолит 1988, – Биографија (Слободанка Пековић)