Након свечаности и полагања венаца код Споменика ослободиоцима у центру града и на Бубњу, у организацији СУБНОР-а града Ниша одржана је и свечана академија поводом 80 година од формирања ЈНА и 81. годишњице од ослобођења Ниша у Другом светском рату. Академији је одржана под називом „Сећам се”.
Присутнима на свечаној академији у пригодном говору обратио се потпредседник СУБНОР-а Србије и председник ГО СУБНОР-а Ниш, пуковник Анђелко Милићевић:
Другарице и другови,
Даме и господо, драга наша децо, студенти и професори, добро вече и помаже Бог!
Сретна нам 80 годишњица од формирања ЈНА и 81. годишњица ослобођења града Ниша у Другом светском рату.
Поздрављам вас све по реду, рангу, чину, знању и звању.
Поштовани учесници вечерашње свечане академије, посебно припадници легендарног приштинског корпуса и непоражене Треће армије, преносим вам искрене поздраве команданта Треће армије генерала Небојше Павковића.
Поштоване Нишлије, драги пријатељи, дозволите ми да вечерас са овог места, у овом величанственом, свечаном и патриотском тренутку, пошаљемо велики поздрав великом команданту српске војске, генералу Павковићу, уз жељу свих нас, а посебно бораца, да се што пре опорави и заузме своје место у строју са својим некадашњим легендарним командантом приштинског корпуса, генаралом Владимиром Лазаревићем, борцима и ратним друговима.
Поштовани,
Данас, 14. октобра, стојимо на светој земљи града Ниша – града хероја, града слободе и нашег царског града.
-Пре 80 година, 1. марта 1945. године настала је Југословенска народна армија (ЈНА), када су Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије (НОВ и ПОЈ) реорганизовани и преименовани у Југословенску армију (ЈА). Она је тада предстваљала оружану снагу Демократске Федеративне Југославије, а 29. новембра 1945. године после проглашења Федеративне Народне Републике Југославије постала је оружана сила ФНРЈ.
Стварње ове оружне силе текло је постепено током НОБ-a, од 1941. до 1945. године. У току лета 1941. године формирани су први партизански одреди, а 21. децембра 1941. године и прва партизанска бригада – Прва пролетерска ударна бригада.
На десетогодишњицу формирања Прве пролетерске ударне бригаде, децембра 1951. године ЈА је преименована у Југословенску народну армију. ЈНА је била „заједничка оружана сила свих народа и народности и свих радних људи и грађана СФРЈ”.
ЈНА је званично је престала да постоји 20. маја 1992. године проглашењем Војске Југославије као оружане силе Савезне Републике Југославије.
-Пре тачно осамдесет једне године, наши преци су овде, на улицама овога града, извојевали победу која није била само војна, већ и морална. То је била победа духа над страхом, човека над поробљивачем, правде над силом.
Сећамо се…! Осамдесет и једна година је прошла од једног од најславнијих дана у историји нашег града и нашег народа. Дана када је Ниш, после три и по године терора окупатора и његових слугу, коначно удахнуо пуним плућима и угледао светлост слободе. Можда још важније, коначно су утихнуле пушке и митраљези, револвери и хаубице, зло и бруталност, и дошао је толико дуго прижељкивани мир.
Данас на 80 годишњицу оснивања ЈНА, сећамо се Армије која је од 1941. године постепено настајала у пепелу једне поробљене земље, да би 1945. године прерасла у респетабилну, заједничку оружану силу свих народа и народности и радних људи и грађана нове Југославије.
А у Нишу, на данашњи дан 1944. године, јединице Народноослободилачке војске, раме уз раме са Црвеном армијом, ушле су у Ниш и ослободиле га од фашистичке окупације.
Али та слобода није пала с неба. Она је скупо плаћена – крвљу хиљада партизана, родољуба, цивила, жена и деце.
Сваки камен овог града носи сећање на њих.
Ниш је дао немерљиво велику жртву да би се дошло до тог мира. Само је кроз логор на Црвеном Крсту прошло више од 30.000 родољуба, од којих је више од 12.000 стрељано на Бубњу. Не заборавимо да је кроз јединице Народноослободилачке војске прошло много наших суграђана, а велики број њих је свој живот положио на олтар отаџбине борећи се на простору читаве Југославије. За то време, како се приближавао крај рата, окупаторски режим је, предосећајући свој крај, у више наврата спроводио акцију заташкавања доказа о почињеним зверствима, због чега је тешко утврдити обим злочина окупатора и његових слугу.
Зато смо ми ту! Да се сећамо и да памтимо. Ожиљци на душама нашег народа су довољан сведок тих злочина, ожиљака који до данас нису нестали из колективног сећања овога града. И док се данас поклањамо сенима нишких ослободилаца, мислимо и на све страдалнике широм југословенских простора на наше мученике, и то не само Црвеног Крста и Бубња, не само Сурдулице и Лесковца, већ се поклањамо сенима свих који нису дочекали да у слободи загрле своје ближње.Од Пага и Велебита, преко Глине и Санског Моста, до Јасеновца и херцеговачких јама понорница, Пребиловаца, Корићке, Ржани До, где су читава села нестајала у пламену злочина. Затирало се српско име у невиђеним размерама, али ми смо опстајали и градили своју слободу изнова и изнова, јер се народ није одрекао свог образа, свог имена и вере у слободу.
У јамама и гудурама херцеговачким, у снежним врлетима Црне Траве, Трговишта и Бојника, рађала се иста она реч — отпор. Отпор злу, отпор неправди, отпор забораву.
Они који данас замењују улогу џелата и жртве, уништавају споменике или их замењују карикатурама које искривљују историју, не могу да нас поколебају у намери да истину заувек памтимо и пренесемо је будућим генерацијама како нам се прошлост више никада не би поновила. Зато се сећамо!
Јер народ који памти – не нестаје.
Народ који чува истину о својим жртвама и херојима – зна ко је и куда иде.
Сећамо се и наших савезника! Велике Црвена армије и њених маршала Толбухина, команданта Трећег украјинског фронта и Бирјузова, на челу 37. Армије, који су заједно са јединицама Народноослободилачке војске под командом Коче Поповића, започели и успешно окончали офанзиву против непријатеља утаборених у српским градовима крајем септембра 1944. године. Борбе за ослобађање Ниша, односно „Нишка операција“ отпочеле су 8. октобра, а завршене су 6 дана касније уласком ослободилаца у град након тешких борби и великог разарања које је град претрпео. Није било времена за предах зато што се у исто време распламсавала „Београдска операција“, која се сматра једном од најобимнијих војних операција у овом делу Европе у Другом светском рату, а чији је врхунац био ослобађање Београда 20. октобра 1944. године.
Раздобље од почетка 1944. до 1. марта 1945, када је народноослободилачка војска преименована у Југословенску армију (ЈА), а Врхов штаб у Генералштаб представља завршну етапу ратне организације ЈА. Фебруара 1944. године стварају се корпусне војне области. У завршној етапи ратног развоја, оформљују се здружене и родовске јединице, команде и штабови се употпуњавају новим органима и помоћним јединицама, а као равноправни видови копненој војсци (КоВ) конституишу се Ратна морнарица (РМ) и Ратно ваздухопловство (РВ).
Крајем 1944, народноослободилачка војска има 19 корпуса и Корпус народне одбране, са 57 дивизија, 228 бригада и 80 партизанских одреда
Упоредо с организационим променама КоВ, предузете су и опсежне мере у Ратној морнарици и Ваздухопловству. Морнарица се преименује у Југословенску морнарицу, а уместо поморских обалских сектора формирају се Поморске команде Југословенске морнарице за северни, средњи и јужни Јадран.
Формирање нових ваздухопловних формација, такође је убрзано. Најпре се образује група ваздухопловних дивизија, а 7. јануара 1945, и две борбене дивизије – јуришна и ловачка.
Марта 1945. године формирају се четири армије а НОВ и ПОЈ се преименују у Југословенску армију.
Тако организована и оформљена, ЈА је завршила свој четворогодишњи, ратни пут.
Од малих партизанских одреда са око 80 000 бораца крајем 1941, она је изашла из рата са око 800 000 бораца, организованих у 4 армије, 50 пешадијских, 2 ваздухопловне дивизије, снажном Ратном морнарицом, 27 артиљеријских и 5 инжињеријских бригада, и великим бројем партизанских одреда и батаљона.
Наш народ поднео је неизрециво велику жртву на олтару слободе и од првог дана стао је на једини исправан, антифашистички фронт, без компромиса устајући против зла и неправде. Зато су наши суграђани, 14. октобра 1944. године ослободиоце дочекали одушевљено и са искреном радошћу. Добро памтимо речи Бранка Поповића, првог комесара Команде града: „Грађани града Ниша, објављујем вам слободу!“. Те речи неодољиво подсећају на речи краља Милана, ослободиоца Ниша, који је само неколико деценија раније, тачније јануара 1878. године изрекао „Поздрављам вас, као заступник правде, као бранилац слободе, једнаке за све грађане, за све вере“. Ово намерно подвлачим, са жељом да укажем на непрекидну борбу нашег народа за слободу и правду. Највеће речи ми нисмо изговарали и највеће победе ми нисмо извојевали у туђим градовима и на туђим територијама, већ увек бранећи свој праг, свој град и своју отаџбину и праведним – одбрамбеним ратовима и увек на правој страни историје. И зато се данас сећамо!
Данас, када живимо у миру, наша је дужност да ту историјску свећу слободе не пустимо да се угаси.
Да се сетимо да су наши стари гинули не за освету, него за достојанство, за право сваког човека да живи слободно, да говори, да ствара.
Да се сетимо да су и у најтежим тренуцима знали да буду људи – и да је то највећа победа од свих.
СУБНОР града Ниша зато поручује:
Чувајмо вредности које су нас одржале – слободу, саборност, јединство, солидарност, поштење и хуманост.
Само слога и јединство народа Србије води бољој будућности и напретку. Данас нам је то најпотребније.
Нека нас сећање на 14. октобар 1944. увек подсећа да слобода никада није готова ствар, већ задатак сваког новог поколења.
Слава херојима!
Слава свим борцима и страдалницима нашег народа!
Живела слобода! Живео Ниш!
Живела Војска Србије!
Живела Србија и Република Српска!
Председник СУБНОР-а Србије генерал Љубиша Диковић поручио је:
“У Републици Србији иначе прослављамо 80 година од победе над фашизмом, што нас сврстава у ред земаља које су биле на правој страни, које су дале велике жртве за слободу у којој уживамо, а посебно у борби против фашизма. Значајно је што смо ту данас и што смо се окупили у великом броју и што смо положили венце за жртве које су дале своје животе за град Ниш. Значајно је да не заборавимо оно што је било, да нам то увек буде у сећању, да младе нараштаје учимо правим вредностима”.
Градоначелник Ниша Драгослав Павловић истакао је важност неговања традиције, поштовања историје и очувања националног идентитета.
„На данашњи дан се треба сетити свих оних који су свој живот дали за отаџбину и ослобођење свог града, и свих оних који су се са стране борили за ослобођење читаве домовине. Ово су тренуци које треба памтити и из којих треба учити. Историја се често понавља и на најбољи начин се може учити кроз историју. На тај начин се даје и најбољи пример деци како треба живети живот у будућност”, рекао је Павловић.
Председник Скупштине града Ниша прод. др Игор Новаковић подсетио је на обнову споменика и уређење Парка хероја, истакавши да се тиме симболично обнавља и дух ослобођења града.
„Сваки срушени споменик и поново дигнути из Народноослободилачке борбе, а у време антикомунистичке историје било је рушење споменика, и сваки пут кад смо их ставили назад као да смо поново ослобађали град. Мој утисак у задњих годину дана јесте да смо нон-стоп на овим церемонијама полагања венаца. Док други народи, који никад нису ратовали, славе празнике посвећене светлости, животу, миру и тако даље, ми полажемо венце ослободиоцима који су дали своје животе да бисмо ми данас живели у слободном граду”, истакао је Новаковић.
У уметничком делу програма учествовали су: Хор младих „Радојица Милосављевић Ица“ из Музичке школе Ниш, Марко Милосављевић мастер музичке уметности, глумица Братислава Милић – Народно позориште Ниш, глумац Александар Михаиловић – Народно позориште Ниш, Дина Милосављевић и етно група Музичке школе Ниш, Културно уметничко друштво „Абрашевић“ из Ниша, Војни оркестар КоВ Војске Србије.
На академији су додељена највећа признања СУБНОР-а Србије која је доделио председник СУБНОР-а Србије генерал Љубиша Диковић. Повељама су награђени проф.доц.др Милан Лазаревић, директор Института „Нишка Бања”, уједно и одборник СНС-а у Нишу, као и проф.др Мирослав Милутиновић, председник Градске општине Црвени Крст. „Велико хвала“ је додељено Душану Андрејевићу, директору Завода за заштиту споменика културе у Нишу.
„СТАВОВИ ИЗРАЖЕНИ У ОВИМ ПУБЛИКАЦИЈАМА ИСКЉУЧИВА СУ ОДГОВОРНОСТ АУТОРА И ЊЕГОВИХ САРАДНИКА И НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ НУЖНО ЗВАНИЧАН СТАВ МИНИСТАРСТВА ОДБРАНЕ“
