-Казивање о људима-
Данас у препуној сали ГО СУБНОР-а Крагујевац одржана је промоција јединствене књиге, 96. годишњег списатеља, вечитог путника и казиоваца времена о људима који су у зло и слутно време увек били и остали људи, нашег члана Ђока Остојића.
Књига „Бошко Остојић, живот и судбина“ аутора њиховог браственика Ђока Остојића заправо је казивање о човеку који није дозволио да му тешко рањеног сина Војислава у вртлогу обруча на Сутјесци, јунских дана 1943. године масакрирају немачки фашисти већ му је муке прекратио отац Бошко а потом узео и себи живот. Ова књига-психолошка драма борбе живота и смрти, казивање о Затарју, о славним Остојићима, Голубовићима (легендарном Маринку и сину му Миловану које ће џелати у селу Маочу код Пљеваља зверски убити) заправо је Ђоково казивање о истини, правди и слободи, о људима који су опстали и умрли као витезови. Писана дрхтавом руком, као што је бесмртни Марко Миљанов-војвода Кучки и слободар у позним годинама живота научио да пише, тако и наш дивни Ђоко Остојић забиљежи оно што је мало ко до сада писао и записао.
Ово казивање о књизи и човјеку Ђоку, али исто тако и о горостасима Бошку Остојићу, сину Војиславу и легендарнима Маринку Голубовићу и његовој породици из села Маоча, Марку Лазаревићу Шкулети из Лијеске, носиоцу 7 рана и вртлогу Сутјеске, изговорио је у име СУБНОР-а академик проф Жељко В. Зиројевић.
Књига Ђока Остојића мала по обиму а преголема истином како је написала у рецензији књижевница Јасмина Ан Јовановић је казивање о светлим ликовима слободе и правде о људима који и данас живе и вечно трају.
Захваљујући се домаћинима и гостима, списатељ Ђоко дрхтавим гласом изнео је да се поноси што је овде у овом храму слободарства и тековина борбе против сваког зла а посебно фашизма највећег зла 20-ог века.
Уметнички програм обликовали су изворним песмама уметници Лабуд Драгашевић и Гордана Величковић казујући стихове и певајући песме из Пљевајске котлине Старе Херцеговине, како казује Ђоко Остојић, аутор на десетине романа везаних за слободарство и традицију. Човек који не зна и не може да стане.
