Данас je Градска организација СУБНОР Крушевца у сарадњи са Месном заједницом Велика Ломница, обележила догађај из времена народноослободилачке борбе, када су борци Расинског партизанског одреда уз подршку делова Друге и Треће јужноморавске бригаде НОВ Југославије, 13. априла 1944. године, извели на овом простору изненадни напад на немачку комбиновану војну јединицу која се кретала из правца Крушевца.
Током ноћи 12/13. априла из Крушевца је према Ломници кренула непријатељска јединица састављена од курсиста немачке ловачко – падобранске школе из Краљева ради извођења ноћне специјалистичке вежбе. Одмах иза поноћи 13. априла, код моста у селу Мудраковац, немачке патроле су наишле на осигурање Расинског партизанског одреда. Проценивши да се у Ломници налазе слабе снаге комунистичких бандита, непријатељ доноси одлуку да изврши усиљени марш и да током јутра униште партизански одред.
Међутим, сазнавши за намеру окупатора, Штаб је брзо проценио да наступање непријатеља представља веома повољну прилику за извођење изненадних герилских дејстава, и доноси одлуку да се постави заседа и изврши напад, оног тренутка када главнина немачких снага дубоко зађе у село.
У рану зору дат је сигнал за напад. Након неколико сати обостраних оружаних дејстава, негде око 11 часова немачке снаге су биле укљештене у средишњем делу села, при чему су им борци Расинског одреда угрозили позадину и правце извлачења.
Због неочекивано великих губитака, око поднева, немачка јединица отпочиње хаотично повлачење према Крушевцу.
У овој борби је према немачком извештају, из строја избачено 93 војника, од којих је 14 погинуло. Партизани су том приликом запленили 50 пушака, шест аутомата и 14 пушкомитраљеза, али су имали и 6 погинулих и 7 рањених бораца, а пет мештана од 12 до 70 година је убијено од стране немаца током повлачења.
ИСТОРИЈСКИ ЗНАЧАЈ
Ломничка борба представља најзначајнију оружану акцију јединица НОВ против окупационих снага у крушевачком крају током Другог светског рата.
Команданти партизанских одреда су спровели ефикасно командовање и показали способност умешног руковођења расположивим људством, а одреди су показали висок степен мобилности и ефикасности у извођењу герилских дејстава у ограниченом времену за реаговање.
Ова борба је имала широки одјек у народу крушевачког краја, што се убрзо одразило кроз значајно повећање нових бораца у народноослободилачким одредима и што је довело до прерастања Расинског одреда у 16. Српску бригаду, која је имала запажену улогу у завршним борбама за ослобођење Србије и Југославије током 1944. и 1945. године.
Градски одбор СУБНОР Крушевац