У нишком Официрском дому 8. маја одржана је Свечана академија поводом обележавања два значајна јубилеја – 81 године од Дана победе над фашизмом у Другом светском рату и 78 година постојања Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије (СУБНОР Србије). Скупу је присуствовао велики број грађана, ученика и студената, представника Војске Србије и удружења ветерана и неговалаца традиција слободарских ратова, а као представник Скупштине Града заменик председника нишког парламента Владица Маричић.
„И свуда где је српска душа која, тамо је мени отажбина моја – Да рата више не буде“. Под тим мотом СУБНОР Србије је у на свечаној академији у Официрском дому у Нишу обележио 81. годишњицу Дана победе над фашизмом и 78 година постојања Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије.
Оно што знам и у шта сам сигуран јесте да се 9. мај, као Дан победе, обележава у Републици Србији и да се обележава на државном нивоу у сарадњи са свим удружењима и организацијама које негују културу сећања и традицију. Да ли се то ради у другим републикама, не могу вам са сигурношћу рећи, то је њихов проблем и њихова ствар. Оно што је важно јесте да је Србија у антифашистичкој и народноослободилачкој борби у Другом светском рату поднела огроман број жртава. Преко 500.000 Срба, да вас подсетим, страдало је у антифашистичкој борби од фашиста, нациста и НДХ – Независне Државе Хрватске, каже генерал Љубиша Диковић председник СУБНОР-а Србије.
Капитулација Немачке ступила је на снагу 8. маја 1945. у 23.01 по средњоевропском времену што је, по московском времену, већ био 9. мај, па Русија, али и друге земље међу којима је и Србија, Дан победе званично обележавају 9. маја.
У Европи 9. маја се слави Дан Европе, у знак сећања на декларацију француског министра спољних послова Роберта Шумана из 1950. године, која се сматра првим званичним кораком у настанку ЕУ.
За СУБНОР нема дилеме шта се слави 9. маја.
Дан победе! Кад кажете Дан победе, онда значи да имате победника, имате поражене и имате ситуацију да се нешто дешавало, је л’ тако? А кад кажете Дан Европе, то не асоцира ни на велике жртве, ни на Други светски рат, ни на фашизам, каже генерал Диковић.
Девети мај је симбол 40 милиона жртава у борби против фашизма и нацизма у Другом светском рату и један је од најважнијих датума из савремене историје Србије и Европе, кажу у СУБНОР-у Србије, уз подсећање на значај антифашистичке борбе и очувања мира и данас.
Овај дан обележава се у знак сећања на 9. мај 1945, када је безусловном капитулацијом Немачке окончан Други светски рат у Европи.
У Градском одбору СУБНОР-а Ниша једном од организатора свечане академије истичу да је академија била посвећена очувању сећања на борце народноослободилачких ратова, као и неговању вредности мира, слободе и антифашизма. Она симболично истиче период од 1945-2026. године, као потсетник на значај дана победе и историјско наслеђе које овај дан носи.
Присутне је у име Града Ниша поздравио Драган Антић, члан Градског већа. Он је нагласио нераскидиву везу Града и борачких удружења, истакавши да Ниш са поносом чува успомену на антифашистичку борбу и да ће локална самоуправа увек подржавати активности које негују културу сећања. Он је поручио и да су херојство и жртве предака дубоко уткани у идентитет града, остављајући јасну поруку млађим генерацијама о важности мира и слободе.
Председник Градског одбора СУБНОР-а Ниша и потпредседник СУБНОР-а Србије, пуковник Анђелко Милићевић први се обратио учесницима академије а његов говор преносимо у целости:
„Данас није обичан дан. Данас време стаје и клања се сећању. Јер Девети мај није само датум – то је дан када је слобода победила таму. То је дан када је човечанство рекло: “Никад више!”. Дан када је свет, крвав и порушен, изнурен и понижен, надјачао зло и изрекао реч која и данас одзвања: Победа! У тој победи, наш народ није био посматрач, већ бедем отпора. Не жртва која ћути, већ борац који говори. Не сломљен, већ уздигнут. Не покорен – већ усправан.
Наши су преци, као и вековима пре тога, дочекали завојеваче како и доликује једном поносном народу. Са оружјем у рукама. Без премишљања, без компромиса и удворичке понизности, већ са образом, срцем и вером у правду. На планинама, у шумама, у рововима и градовима, бранили су не само земљу – већ будућност свог народа. Свака планина, река и сваки камен у овој земљи носе успомену на ту борбу. У свакој капи ове наше слободе налази се кап зноја, крви и суза оних који су је бранили. Ми данас – не славимо рат. Славимо победу над злом и неправдом. Славимо достојанство оних који су изабрали тежи пут – јер им савест и част нису дозвољавали да крену лакшим.
Зато, нека се добро зна: У земљи у којој се гинуло за слободу – фашизам никада не сме да васкрсне. Зло, које смо једном закопали, мора заувек да остане у тој тамници.
Сваки заборав је корак ка његовом васкрсењу и издаја оних који су положили своје животе у борби против фашизма. Зато не заборављамо и не ћутимо. И нема те политичке коректности због које би то морали да чинимо.
Наша прошлост није терет – већ завет. Завет да се никада не понове логори: ни Јасеновац, ни Аушвиц, ни логори далеке Норвешке, Маутаузен и Дахау. Никад више Пребиловачке јаме, Бојник, Новосадска рација, Крагујевац, Краљево, Црвени Крст и Бубањ у нашем Нишу.
Ниш, град који је у Другом светском рату дао хиљаде жртава – од страдалих у бомбардовањима, логорима и на Бубњу – с правом носи име града хероја, јер је своју слободу платио животима својих грађана и непоколебљивим отпором окупатору.
Завет да никада више не затворимо очи пред злом које долази у блиставом и скупом оделу лажи.
Зато треба да знамо да фашизам јесте поражен, али мир није вечан. Мир се брани сваког дана – истином, образом и одлучношћу. Јаком породицом, школом, јаком културом и вером, јаком државом и још јачим потомством. И можда најјачим оружјем – сећањем.
У времену у којем се лако заборавља, нестане оне запитаности о свему што нас окружује, па се човек увуче у тај кофер пордазумевања, као да ништа пре њега није ни постојало.
Тако се слобода претвара у пригодну реч, које се сетимо само када нам затреба, мада је та слобода, можда прва од свих речи коју је човек имао потребу да узвикне и да је у камен уклеше.
Као и љубав. Без њих нема прошлости, нема ни нас данас, али нема ни будућности, у коју смо загледани.
Нема победе, мира и слободе, без српске војске, без војске Србије.
Како рече свети владика Николај Велимировић:
„Будите овенчани славом и чашћу српског рода. Твоје је име неустрашивост, а презиме витештво.“
Дан победе је празник, наш сусрет са историјом и прилика да се са њом очи у очи погледамо, да себе упитамо – јесмо ли достојни наследници оних који падоше да би Србија данас била слободна земља.
Јесмо и морамо бити!
СУБНОР Србије је глас народа и он памти. Памти и помиње ко је носио тај пламен слободе кроз мрачне шуме и крваве бојишнице. СУБНОР нас подсећа да је прескупо плаћен овај данашњи мир, да бисмо тако лако заборавили оне који су се за њега изборили.
Даме и господо, драга наша децо, победа над фашизмом и СУБНОР су нераздвојни део исте приче. Приче о народу који није прихватио ропство, који није прихватио неправду, већ је устао и борио се. Та прича није завршена, она траје и данас, и сваки од нас носи део те одговорности. Мисија СУБНОР-а подстиче да чувамо оно што је највредније – слободу, заједништво и човечност. Докле год памтимо и поштујемо те вредности, наша будућност је сигурна а наш народ непокорен.
И тако вечерашња академија носи назив „И свуда где је српска душа која, тамо је мени отаџбина моја“.
Са снажном поруком „Да рата више не буде“.
И зато ћу рећи: Дај, Господе, да једнога дана сазријемо у потпуности као народи и да се историја ратова и страдања више никад не понови!
Нека нам је срећан и Богом благословљен Дан победе. Прослављајмо га на многаја љета узносећи славу прецима, за слободу и част отаџбине.
И нека последња реч овог говора не буде тишина, већ заклетва:
Слава победницима!
Вечна слава палима!
И – никада више фашизам!
ЖИВЕЛА ВОЈСКА СРБИЈЕ!
ЖИВЕЋЕ СРБИЈА и РЕПУБЛИКА СРПСКА!“
