СУБНОР Града Врања, верно чувајући и негујући слободарске традиције свих ослободилачких ратова Србије, обележио је годишњицу једног од најстрашнијих погрома над цивилним становништвом у Првом светском рату – Ристовачко страдање. У заједничкој организацији Града Врања и Удружења потомака ратника Србије, са дубоким пијететом и тугом, евоциране су успомене на 18. мај 1917. године, дан када је невино српско село доживело своју голготу.
Овом суровом погрому претходио је храбри чин легендарног војводе Косте Пећанца, који је 13. маја 1917. године, предводећи неколико стотина неустрашивих устаника, извршио силовит напад на Железничку станицу у Ристовцу. У тој акцији нанети су озбиљни губици бугарској и немачкој посади, а потпуним уништењем железничког моста преко Јужне Мораве пресечена је кључна артерија непријатељског транспорта ка Солунском фронту. Овај блистави војнички подвиг покренуо је масовну потеру јаких окупаторских снага, потпомогнутих чак и авијацијом.
Нажалост, немоћан да се освети српским устаницима на бојном пољу, бугарски окупатор је свој бес и суровост искалио на голоруком народу. Пролазак чете Косте Пећанца кроз Ристовац послужио им је као изговор за незапамћен злочин. Тог кобног 18. маја, окупаторска војска је спалила и у пепео претворила сваку кућу у селу, а на најсвирепији начин масакрирала 53 мушких глава – све што се од мушкараца у месту затекло.
Драма која се одвијала у Ристовцу оставила је дубоке ожиљке. Заробљене жене су претрпеле незамисливу тортуру, мучење и малтретирање а сигурну смрт избегле су готово чудом – захваљујући интервенцији једног немачког официра који је спречио бугарске војнике да доврше крвави пир над њима. Након тог црног дана, читаво село буквално је збрисано са лица земље. Остале су да стоје само зграда школе и магацин у којем су били затвореници. Ристовац је тада нестао, а на његовом месту остало је пусто згариште и путоказ са злослутним именом „Селиште“, да сведочи новим генерацијама о незапамћеном терору над цивилним становништвом од стране бугарског окупатора.
На спомен-обележје страдалима положени су венци и цвеће у знак вечног сећања. Пошту ристовачким мученицима одале су и венце положиле делегације: Војске Србије, Града Врања, Удружења потомака ратника Србије, као и делегација Месне заједнице Ристовац. Посебну почаст жртвама одала је и делегација СУБНОР-а, коју је овом приликом с поносом и поштовањем предводио наш истакнути члан Пеко Тасић.
Парастос невиним жртвама бугарског терора служио је парох епархије врањске Синиша Бошковић, који је у својој беседи подсетио на значај очувања молитвеног сећања на наше страдалнике.
У оквиру званичног дела комеморативног скупа, присутнима су се обратили председница Удружења потомака ратника и градски већник за борачка питања Саша Стаменковић. Он је истакао важност неговања културе сећања на српске жртве, нагласивши да Град Врање никада неће дозволити да вео заборава прекрије страдања српског цивилног становништва, које је кроз историју поднело огромне жртве за слободу коју данас уживамо.
Овогодишње обележавање заветног дана протекло је уз изузетно богат и надахнут културно-уметнички програм. Са пуно емоција и дубоког поштовања према историји свог краја, програм су припремили и извели талентовани ученици основних школа из Вртогоша, Давидовца и Ристовца, шаљући снажну поруку да млади нараштаји не заборављају своје корене и херојску прошлост својих предака.
СУБНОР Града Врања поручује да крваве лекције наше историје никада не смеју бити заборављене, а имена ристовачких мученика остају уклесана у колективно памћење српског народа. Наша је света морална дужност, завет и обавеза према прецима, да док год постојимо одајемо највише поштовање њиховој жртви. Они су својим животима платили цену којом је плаћана слобода и достојанствен живот будућих поколења.
С поносом се сећамо јуначких подвига бројно малог, али духом великог и непокорног српског народа, вредног вечног дивљења и незаборава.
Слава ристовачким мученицима и свим палим борцима за слободу Србије!
ГО СУБНОР Врање