Рајковац (Топола)
Шумадија, горда, поносна и пркосна, колевка буна и устанака, постојбина Карађорђа, Танаска Рајића, Војводе Радомира Путника и многих других слободара изнедрила је легендарну Даринку Радовић, хероину, поносну шумадијску сељанку из села Рајковца код Тополе, која је својим херојским држањем пред разулареним четницима који су јој на њене очи заклали две ћерке 14-годишњу Станку и 18-годишњу Радмилу па потом и њу, задивила народ а посрамила зликовце.
Тог 23. маја 1943. године, а на основу дојаве да у својој кући крије рањеног партизана, четници су банули код Даринке, отпочели да је туку и муче, да би открила где се налази рањеник. И поред тортуре Даринка је остала јака и пркосна и ни реч није рекла. Видевши да не могу да је сломе, зликовци су се одлучили на крвави пир. На њене очи извели су ћерке и прво заклали Станку, а затим и Радмилу. Ни тада мајка није проговорила. Џелати су се обрушили на њу и потом је заклали. Рањеника нису пронашли. После крвавог пира и безумног злочина који су учинили убивши још неколико лица напустили су село.
Поводом 83 године од смрти Даринке и њених кћери, делегација СУБНОР-а Шумадије, Тополе и Крагујевца у којој су били пук. Жељко В. Зиројевић, дипл. хем. Велибор Стевановић, дипл. прав. Предраг Ивковић и Миодраг Лазић у селу Рајковцу положила је венац на њихов гроб и одала јој пошту.
За хероизам и жртвовање себе и својих кћери, Даринка Радовић је проглашена за Народног хероја Југославије, док је основној школи у селу Белосавцима дат назив „Сестре Радовић“ која га са поносом носи.
О Даринки, њеној жртви и жртви кћери, велики родољубиви песник Шумадије Добрица Ерић је написао:
„Сад често, јутром или с вечери
Три беле птице небом се вију:
То Даринка и њене кћери
Надгледају Шумадију…“
