Крајем маја и почетком јуна 1941. године (пре 85 година) легендарни члан Младе босне, добровољац у Балканским и Првом светском рату, комита код војводе Воје Танкосића и Војина Поповића Вука, црнорукац, Аписовац, Мустафа Голубић, сива еминенција НКВД, један од комунистичких лидера који је сметао Брозу, човек који се знао прерушавати и бити свуда и на сваком месту, поносни Херцеговац, боравио је код својих ратних другова из Кнића Адама Терзића и Живадина Несторовића (убијен од четничке црне тројке 1943. године) и састао се са Станиславом Сремчевићем Црним, секретаром ОК КПЈ и Мијалком Тодоровићем Плавим (проглашени за Народне хероје).

На том састанку Голубић им је пренео шта се спрема, да је рат неизбежан и да се партија мора припремати за борбу против окупатора. После Кнића и Груже, а по сведочанству Мијалка, Голубић се састао и са Титом који је у њему видео конкурента, а поједини чланови ЦК су га огласили као Троцкисту и дојавили Гестапо-у где се он налази. Ухапшен је и после зверског мучења у затвору Гестапо-а (поломљене су му све кости), а пошто ништа и никога није одао, у ћебету су га изнели у Пионирски парк, везали за столицу и стрељали. После ослобођења Београда, октобра 1944. године, Совјетски обавештајци су му пронашли гроб и пренели га у Москву где је сахрањен са свим почастима и проглашен за Хероја Совјетског Савеза.

СУБНОР Шумадије и Крагујевца и породица Несторовић Ивана су у знак поштовања према револуционару Мустафи Голубићу подигли спомен обележје.