Херцеговина. Љути крш, камен и драча. Херцеговци, поносни, одважни и храбри. Увек у првом борбеном строју, у јуришу. Граховац, Вучји до, Тарабош, Бардањол, Скадар, Мојковац само су нека од места где су херцеговци заједно са црногорцима крварили и носили барјак части и знамен слободе. Солунски фронт где су заједно са осталом браћом србима отварали капију слободе.
Јунских дана 1941. године (пре 85 година) у месту Брљево (Гацко) плануле су прве устаничке ватре и одјекнули пуцњи против злотвора. Казанци, Вратковићи, Срђевићи, Брајићевићи, Стари и Нови Дулићи, сва гатачка села, насељена српским живљем, не желећи да више трпе злочине усташа и НДХ, бацање у јаме и зверства усташких крволока дигли су се 3./4. јуна на свеопшти народни устанак. Злочини усташа у селу Корита, када је у јаму бачено преко 140 становника и Степена и Заграца када су у јаму бачени Миловићи више се нису могли трпети. Успешно су као један устаници разбили јаке усташке снаге и том приликом између осталих ликвидирали усташког заповедника Звонимира Поспишила који је учествовао 1934. године у атентату на краља Александра Карађорђевића у Марсеју. Врло брзо су устаници, тих јунских дана ослободили велики део гатачког среза. Нормално, уз помоћ устаника из Невесиња, Билеће, Пиве и Бањана (Црна Гора).
Нажалост, историографија из 20. века и партијски моћници нису дозвољавали да се о овом свенародном јунском устанку у Херцеговини пише и говори, јер им је ова прва и права борба српског народа засметала из разлога што није била под окриљем партије.
Поводом 85 година од устанка у Херцеговини ГО СУБНОР Крагујевца је у сарадњи са потомцима бораца из Херцеговине организовао трибину посвећену овом догађају. На скупу су говорили академици проф. Др Раденко С. Круљ чији је отац Спасо, тих јунских дана 1941. године бачен у једну од јама од стране усташких крволока, пук. Жељко В. Зиројевић чији су најближи (деда, отац и стричеви) учествовали у јунском устанку и чије село Брајићевиће усташе никад нису заузеле и дипл. хем Велибор Стевановић потпредседник ГО СУБНОР Крагујевца. Скуп је био изузетно посећен, а све у циљу да се не заборави борба нашег народа за слободу против свих завојевача.
Јунски устанак у Херцеговини 1941. године је заправо један од темеља Републике Српске.
