У селу Суповац свечано је обележено 150 година од почетка Српско-турских ратова за ослобођење Ниша, на месту са којег је, према историјским записима, испаљен први хитац на турску караулу. Тај догађај означио је почетак борбе за ослобођење овог краја од вишевековне османске власти.
Свечаност је одржана код спомен-обележја и Храма Светог Лазара, уз присуство представника Града Ниша, Градске општине Црвени Крст, Војске Србије и Министарства одбране, свештенства, у име СУБНОР-а Србије делегације на челу са потпредседником СУБНОР-а Србије и председником Градског одбора СУБНОР-а Ниша Анђелком Милићевићем, мештана и бројних гостију. Обележавање јубилеја почело је откривањем спомен-плоче и полагањем венаца у част знаним и незнаним јунацима који су живот положили за слободу.
На падинама Малог Јастрепца, 2. јула 1876. године, одјекнуо је први српски артиљеријски плотун у Првом српско-турском рату. Тај пуцањ није био само почетак једног рата – био је почетак коначне борбе за ослобођење Ниша и јужних српских крајева.
Припадници мешовите артиљериске бригаде са комадантом пуковником Дејаном Новаковићем су 2023. године израдили реплику топа, јарболе и са топовским чаурама украсили спомен обележје… као и остале инфраструктурне радове које су ових дана дорадили донатори и пријатељи села Суповац.
Акцију је подржао и град Ниш и општина Црвени Крст.
Предводник и душа акције стварања овог спомен обележја и човек који се одазвао позиву и пружио пуну подршку руководству села месне заједнице Суповац био је некадашњи комадант Копнене војске генерал Милосав Симовић, који је осмислио изглед спомен обележја, ангажовао његове артиљерце и био искрена подршка селу Суповац, градској општини Црвени Крст и граду Ниш.
Савет месне заједнице Суповац, поводом 150. годишњице од избијања Првог српско-турског рата, организоваће обележавање 2. јула 2026. године, у знак сећања када је испаљен први пуцањ из српског топа на турску караулу. Оваква обележавања су за сваку похвалу јер негују културу сећања.
Када се говори о Првом српско-турском рату 1876. године, најчешће се помињу Шуматовац, Ђунис, Велики Извор или касније ослобођење Ниша. Међутим, постоји једно место чије име неправедно остаје у сенци, иако је управо ту започела једна од најзначајнијих етапа српске борбе за ослобођење од Османског царства.
То место је Суповац.
На падинама Малог Јастрепца, изнад овог села надомак Ниша, 2. јула 1876. године испаљен је први артиљеријски плотун српске војске на турске карауле. Тиме су започела ратна дејства на нишавском правцу и отпочела велика борба која ће, после бројних страдања и жртава, довести до ослобођења Ниша крајем 1877. године.
Историја понекад не почиње у престоницама, нити на местима која су касније ушла у школске уџбенике.
Први српско-турски рат није Србији донео војну победу. Србија је претрпела тешке губитке, а рат је окончан примирјем уз посредовање великих сила. Али тај рат је имао огроман историјски значај. Показао је да српски народ није одустао од ослобођења својих сународника који су и даље живели под османском окупацијом. Показао је и Европи да је Источно питање ушло у нову фазу.
Суповац је зато много више од места где је испаљен први топовски хитац.
Он предстаља симбол одлучности једног народа да више не прихвата живот у сенци туђе власти и окупације.
Након првих окршаја код Суповца, борбе су се пренеле на читав простор Помоиравља. Већ у августу 1876. године уследила је знаменита битка на Шуматовцу, у којој је српска војска успешно одбила снажан напад далеко бројнијих турских снага.
Та победа подигла је морал Србије и показала да се добро организованом одбраном може зауставити далеко надмоћнији противник.
Иако Први српско-турски рат није донео коначно ослобођење, он је поставио темеље за Други српско-турски рат 1877-1878. године.
Тада су српске јединице ослободиле Ниш, Пирот, Лесковац, Врање и друге градове, а одлуке Берлинског конгреса потврдиле су независност Србије и њено значајно територијално проширење.
Зато се прво плотун са падина Јастрепца не може посматрати као усамљен догађај. Он је био прва страница једног историјског поглавља које ће променити судбину Србије.
Срећом данас у Суповцу стоји уређено спомен-обележје са репликом српског топа из 1876. године. Оно подсећа да је управо ту започела борба за ослобођење Ниша и јужне Србије.
Али много важније од самог споменика јесте сећање које морамо чувати.
Јер народ који заборави где је испаљен први метак за његову слободу, временом почиње да заборавља и цену те слободе.
Суповац је место где је проговорила српска артиљерија, где је започела борба за ослобођење југа Србије и где је један народ показао да је спреман да се жртвује за своју државу и своју будућност.
Зато Суповац заслужује да се памти. Не само као место првог пуцња у рату, већ као место где је одјекнула одлука Србије да слобода нема цену.
