После слома Првог српског устанка, Вожд Карађорђе Петровић – Црни Ђорђе све до повратка у Србију, провео је у Русији. Јула месеца 1817. године одлучио је да се врати у Србију са циљем даље борбе против Турака. У то време Србијом је владао кнез Милош Обреновић, његов кум и један од Карађорђевих војвода из Првог српског устанка. По добијању сазнања да је Карађорђе стигао у Србију, кнез Милош је позвао Вујицу Вулићевића и наложио му да убије Карађорђа. Никола Новаковић, један од Вујичиних момака је ноћу 25/26. јули, мучки пришао Вожду, претходно убивши његовог писара Наума Крнара. Ту у Радовањском лугу, недалеко од Велике Плане, Карађорђе је убијен и одсечена му је глава и однета је Милошу Обреновићу, који ју је предао Марашли Али паши. Кожа са главе је одерана и послата за Стамбол а лобању је успела да откупи кнегиња Љубица од Пеје Ћурчије и споји са телом.
Поводом 209. годишњице од убиства бесмртног Вожда, на Опленцу је одржана комеморација и полагање венаца на саркофаг где почива Карађорђе. Поред државне делегације, породице Карађорђевић, делегација општине Топола и других удружења, венац је положила и почаст одала заједничка делегација Окружног одбора СУБНОР-а Шумадије и Удружења грађана Ветерани Војне полиције Србије, коју је предводио Јовица Станковић, председник Удружења грађана Ветерани Војне полиције Србије.
У Вишевцу, родном месту великог и бесмртног вође Првог српског устанка, на спомен обележје венце су положиле делегације СУБНОР-а Шумадије, Крагујевца и Раче и житељи села. Помен у цркви Светог Ђорђа у Вишевцу одржали су свештеници Шумадијске епархије.
Обраћајући се присутнима, председник Окружног одбора СУБНОР-а Шумадије пуковник Жељко В. Зиројевић је истакао: „Данас се са поносом сећамо највећег у српском народу, Вожда Карађорђа, који је подигао прву српску револуцију и удахнуо дух слободе нашем народу. Храброст, данас потомцима његовим нам не недостаје и носимо је у срцу и души. Србија још има Карађорђа, чак их је пуна наша Отаџбина, како је изговорио Милош Обреновић, не дозвољавајући турцима да се лобања истакне на београдску тврђаву. Спомен на Карађорђа и његове војводе не може и неће никада нестати и трајаће вечно“.
