Комеморативном академијом под називом “Сећањем повезани”, још једном је одата почаст страдалима у Логору на Црвеном Крсту и обележена 82. годишњица од његовог расформирања.
Помен страдалима служио је архиепископ и митрополит нишки Арсеније, са свештенством и монаштвом Епархије нишке.
Комеморацији су присутвовали представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, представници Града Ниша, представници СУБНОР-а Србије: потпредседници бригадни генерал Зоран Лубура и пуковник Анђелко Милићевић и генерални секретар Зоран Јаковљевић, представници СУБНОР-а Нишавског, Пиротског, Топличког и Пчињског округа, представници борачких и патриотских удружења Града Ниша, директор Форума Рома Србије Дејан Перић, потомци логораша, ђаци, студенти и професори средњих школа и факултета у Нишу.
Присутнима се затим обратио заменик председника СУБНОР-а Србије и председник ГО СУБНОР-а Ниша пуковник Анђелко Милићевић који је у свом говору истакао:
„Данас, на дан када је пре више деценија расформиран овај логор, и када обележавамо осамдесет прву годишњицу велике победе над нацизмом, окупили смо се да одамо почаст страдалима и да још једном потврдимо наш завет – да се зло никада не понови.
Логор је био симбол страдања, али и симбол вере у слободу. Жртве овде нису само бројке, већ људи чије је трпљење уграђено у темеље наше слободе.
Посебан поздрав упућујем потомцима логораша. Ви сте мост између прошлости и будућности. Ваше присуство нас обавезује да култура сећања живи и да младе генерације знају шта је био фашизам, и шта је значила борба против њега.
У време када се историја прекраја по мери дневне политике и личних интереса, када су правда и право у служби јачега, а мали човек затрпан полуистинама, важно је да се један мали-велики народ попут нашег, са поносом сети свих ослободилачких ратова и жртава усађених у темељ данашње слободне Србије.
Посебно се поносимо што је град Ниш овогодишњи покровитељ комеморативне академије, заједно са нашом Црквом, СУБНОР-ом Србије, Народним Музејем Ниш и СУБНОР-ом Србије Града Ниша. Има од Ниша и лепших и већих градова, има од Ниша и значајнијих историјских места, али Ниш ипак има нешто што други немају. Ниш има, логор 12. фебруар, Меморијални комплекс Бубањ са три песнице, које опомињу да се испод њих налази град од преко 10000 родољуба, спомен храм “Свети Василије Острошки“ са криптом у којој су уписана златним словима имена 1.139 српских Обилића, Спомен собу у Команди Копнене војске Србије, Булевар хероја са Кошара, Паштрика и Дренице.
Осамдесет једну годину после победе, наша дужност је да памтимо, да преносимо истину и да не допустимо ревизију историје. Победа је плаћена жртвом, а сећање на њу јесте наша највећа одбрана од сваког новог зла.Заборав је велико зло и грехота, и од Бога и од народа. Ако заборавимо, као да и не постојимо. Зато ми и не заборављамо, него подсећамо. Многи данас покушавају да нам припишу да смо ми Срби геноцидан народ, да смо злочинци, а заправо ти исти над нама су вршили геноцид, погроме и прогоне.Сетимо се само Јасеновца, Јадовне, Сиска, Јастребарског, Крагујевца, Сајмишта, Бојника, Сурдулице, Херцеговачих јама, Српске Крајине, нашег Косова, а посебно овога логора и Бубња.
Чувајмо се, браћо Срби. Чувајмо једни друге, јер време нас учи да нам је слога и јединство највећа снага.
Загрлимо се. Поштујмо се. Праштајмо једни другима.
Не окрећимо леђа једни другима. Не дозволимо да нас поделе, да нас посвађају и да заборавимо ко смо и коме припадамо.
Јер без јединства нема снаге. Без слоге нема опстанка.
А народ који чува своје име, своју земљу, своју историју и своје корене-не може бити сломљен.
Будимо једни уз друге и када је тешко и када се не слажемо.
Републици Српској и Србији су потребни сложни Срби, а не Срби једни против других. Чувајмо Републику Српску и Србију. Река Дрина спаја, а не раздваја. Чувајмо једни друге. Чувајмо нашу децу, ђаке, студенте и омладину. То је наша будућност.
Уједињени можемо све, а разједињени губимо оно што нам је најсветлије. На то немамо право.
Зато данас поручујемо: жртве нису заборављене, слобода није случајност, већ плод борбе, и обавеза свакога од нас.
Користим прилику да са овога страдалног места одам почаст свом и нашем команданту Војске Републике Српске.
Вечна ти слава српски Обилићу, Вечна ти слава генерале Ратко Младићу.
Хвала ти за све што си учинио и спасио српски род и пород и са једне и друге стране Дрине.
Опрости нам ако смо грешили, а грешили јесмо.
Нека је твојој мајци хвала, што је родила српског генерала.Слава жртвама, част победницима и мир свим будућим генерацијама.
„ДА РАТА ВИШЕ НЕ БУДЕ – СЕЋАЊЕМ ПОВЕЗАНИ“
СРЕТАН НАМ 15. СЕПТЕМБАР „ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ“
ЖИВЕО НАРОД ГРАДА НИША!
ЖИВЕЛА ВОЈСКА СРБИЈЕ!
ЖИВЕЛА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА СРПСКА!
ХВАЛА ВАМ!
Историја Ниша је богата, али некада је веома бурна. Ово место, као и стратиште на Бубњу, Чегар, Ћеле-кула, сва та места представљају нам дугу памћење онога што су претходне генерације биле спремне да дају у борби за слободу, истиче председник Скупштине града Ниша. „У Србији никада нећемо дозволити реафирмацију било каквих фашистичких и нацистичких идеја и идеологија“, истакао је Николић.
Данас смо дошли овде да положимо венац, да се поклонимо сенима страдалих људи овде у овом логору и да им одамо почаст као организација која има преко 100.000 чланова, додаје генерални секретар СУБНОР-а Србије, пуковник Зоран Јаковљевић.
Признања су уручена потомцима логораша. Међу њима је и Ајша Алић чији је чукундеда страдао 1943. године на Бубњу.
„Деда ми је причао да је његов деда овде доведен камионом из ромске махале, и да је неколико дана њему доносио храну, јер је био затворен. Кад је једног дана дошао, видео је како Немци трпају у камионе логораше, међу њима и деду. Трчао је према Бубњу, и видео је да су деду стрељали”, рекла је Алић.
Током постојања логора од 1941. до 1944. године, кроз њега је прошло више од 30.000 људи.
Одређен број је убијен, и то највише у логорима западне Европе, Норвешкој, Аустрији, Пољској. Данас не смемо да заборавимо, и морамо увек да се сећамо да смо увек били на правој страни, да смо дали немерљиви допринос у борби против нацизма”, каже виши кустос Народног музеја у Нишу, историчар Небојша Озимић.
Директор Форума Рома Србије Дејан Перић указао је на недостатак прецизних података о броју Рома страдалих у нишком и другим логорима током Другог светског рата.
Концентрациони логор на Црвеном крсту представља један од малобројних сачуваних фашистичких логора у Европи, који и данас на аутентичан начин сведочи о страдању током Другог светског рата. Од 1967. године овај простор претворен је у музеј посвећен свим жртвама страдалим током рата.
