Дана 2.6.2023. године око 17,30 часова упокојио се чика Ђорђе Михаиловић.
За нас борце али и све родољубиве грађане отаџбине Србије тужна и претужна вест. Заувек телесно „одлази“ али ликом, делом и себе претвореним у живу легенду, још за овоземаљског живота, остаје да живи један једини и непоновљиви чика Ђорђе. Сви ми који смо га деценијама познавали и имали ту привилегију, да нас дочекује и испраћа на српском војничком гробљу у Солуну, са тугом смо примили ову вест.
Српско војничко гробље Зејтинлик у Солуну, чика Ђорђе је увек сматрао својим домом а сваки гроб српских војника, подофицира и официра себи најдражим местима. Зејтинлик је добио име по турској речи за уље (зејтин), јер је на том простору, надомак Солуна, у доба отоманске империје била пијаца за продају уља.
Чика Ђорђе је био чувар гробља у Солуну од 1961. године, као што су то пре њега, до упокојења, били и његов деда Саво (Србин солунски добровољац из Грбља код Боке Которске) до 1928. и отац Ђуро до 1961. године.
Чика Ђорђе је 2014. одликован орденом Српске заставе другог степена, а 11.11.2021. у име државе Србије, уручено му је и признање „Мајка Србије“. О чика Ђорђу је 2013. године снимљен и документарни филм под називом „Последњи чувар“.
Ђорђе Михаиловић је рођен 1928. године у години када му се упокојио деда Саво на Зејтинлику, поред вечних кућа Српских јунака који почивају „далеко од своје вољене отаџбине Србије“, за коју су несебично положили своје животе.
Од 1961. године поред деде и дединих преко 7.000 славних сабораца Солунаца, почива и отац Ђуро, а жеља чика Ђорђа је да и он, у војничкој униформи буде сахрањен ту поред својих, деде и оца, али пре свега и гробова српских јунака, које је са толико љубави, поштовања и пијетета чувао и одржавао пуних 61.годину.
Надамо се и верујмо, да ће ова жеља чика Ђорђа бити и испуњена баш као и она претходна, да поред грчког држављанства има и српско. Пасош државе Србије уручен му је у конзулату Србије у Солуну 27. августа 2021. године, што га је чинило посебно срећним.
Нека му је вечна слава и хвалa!
