У склопу манифестације „Дани Војводе Степе“, а у поводу стогодишњице оснивања села у Дому културе села Војвода Степа одржано је отварање изложбе о српским добровољцима, о чему смо писали у више наврата, тако да ћемо се фокусирати на само место догађаја.
Војвода Степа је насеље у Србији у равном Банату, општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.374 становника.
Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно име села је било „Леоновац“, по сину грофа Чекоњића на чијем је поседу основано село.
Становници су одлучили да селу дају име по свом ратном команданту, војводи Степи Степановићу, који је у два наврата био и министар војни Краљевине СХС. Сећање старих Степчана говори да је делегација отишла код тада већ пензионисаног војводе и замолила за одобрење да место понесе његово име, а он им је рекао „Децо узмите нечије друго, јер вам ја немам чиме помоћи“. Упркос томе Степчани су се одлучили за част, а не за „буђелар“ па су своје место „крстили“ по свом ратном команданту
Насеље је оформљено 1923. године, колонизацијом из разних делова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Херцеговине, Црне Горе, Лике и Босне), а такође и доласком Срба из Мађарске (Батања) и Румуније. Колонисти су већином били српски добровољци са Солунског фронта.
Укупно су се доселиле 642 породице, од којих 397 породица добровољаца, из 224 различита насеља. Груписали су се у различитим деловима села, насељавајући се по завичајној основи, јер су само уз међусобну солидарност могли опстати на њима непознатом простору
Упркос завичајној атомизацији колонисти су се окупљали у нову заједницу на темељу истоветних интереса да изграде своја домаћинства на тлу који им је било непознато. У старој велепоседничкој згради почела је 18. новембра 1927. године да ради школа. Године 1934, изграђена је најмодернија школска зграда са четири учитељска стана. Војвода Степа постаје општина 1935. године, а 1936. је изграђена општинска зграда. Године 1939, у новом насељу изграђени су, поред цркве, и соколски и парохијски дом.
И ево као и тада, тако и данас Степчанке и Степчани са околним селима негугу дух ратника по којем насеље носи име. Показали су се Степчани и у Првом и у Другом, а и у ратовима деведесетих.
Мора се, такође нагласити да је у препуној сали дома културе (око 300 места), изведен задивљујући културноуметнички програм, на којем би могли позавидети много већи градови.
Зрењаниснки хор „Жена мироносица“, вокалноинструментални састав „Звуци са камена“, а посебно упечатљиво певачка група девојака „Вретено“ из Банатског Карађорђева и Александрова, учинили су да ово вече остане незаборавно.
