Поводом 23. годишњице почетка НАТО агресије на нашу земљу у Ужицу је служен помен страдалим Ужичанима и положени венци погинулим војницима и официрима Војске Србије у ратовима деведесетих.
Венце су поред породица и родбине погинулих положиле делегације: Града Ужица, Војске Србије, Градске општине Севојно, Удружења ветерана Ужица, Севојна, Сјенице, Бајине Баште, Чајетине и Ариља, Ветерани 63. падобранске бригаде, Ветерани посебних јединица полиције, Удружење бораца Вишеград, СУБНОР Ужице, Нова Варош, Пожега, Косјерић и Севојно, Удружења војних пензионера, Удраужење потомака „Мајор Коста Тодоровић“, Бесмртни пук Златиборског округа, политичких партија СПС-а, СНС-а и ПУПС-а и других удружења.
“На данашњи дан пре 23 године злогласна Нато алијанса без одобрења Савета безбедности почела је бомбардовање наше земље. Бомбардовали су нас 78 дана, гађали су наше куће, школе, болнице, фабрике, возове, мостове. Бацили су тоне муциније са осиромашеним уранијумом, који нам сваки даном наносе све веће и веће боли. Главни циљ је био да нас униште као народ да не постојимо више, на срећу у овом последњем нису успели, подсетио је председник Савеза удружења ветерана и инвалида ратова 1990-их Ранко Обрадовић у обраћању присутнима на церемонији полагања венаца на споменик посвећен жртвама ратова деведесетих.
“Током бомбардовања погинула су и три наша суграђанина. Иван Васојевић, старешина родим из Сјенице погинуо је на Кошарама, Милета Вукотић погинуо је храбро у борби за своју домовину у Глоговцу и официр Драган Митровић у Дреници. Ми ветерани Ужица и Златиборског округа са поносом можемо да кажемо да смо се часно и поштено борили за своју домовину, а најбољи доказ да рат нисмо изгубили је то да данас живимо у јединој поносној држави у Европи, а то је наша домовина Србија.”
Венац је у име Града Ужица положио члан Градског већа Ратко Трмчић.
“Данас смо овде да одамо пошту погинулим ужичанима у ратовима 90-их и да им поручимо да памтимо њихову жртву, да чувамо сећање и да их никада нећемо заборавити. Да упутимо заједничку поруку да ратне игре никада нису биле најбоља опција и да је крајње време да се људи дубоко замисле над судбином човечанства које ни векови страдања нису научили да је људски живот светиња. Клањамо се сенима погинулих ужичана уједно и свим жртвама ратова 90-их са највећом жељом да њихово страдање буде порука да се више никада и нигде овакви догађаји не понове”.
