На брду Чегар код Ниша данас се обележава 217 година од једне од најзначајнијих битака из Првог српског устанка – Боја на Чегру. У знак сећања на јунаштво војводе Стеван Синђелић и његових устаника,  одржана је државна церемонија код споменика на Чегру. Битка, вођена 31. маја 1809. године, остала је упамћена по херојском подвигу Синђелића, који је активирањем барутане спречио продор османске војске и постао симбол борбе за слободу српског народа.

Помен јунацима са Чегра окупио је представнике државе, Војске Србије, грађане, потомке устаника и поштоваоце слободарске традиције, а са овог места послате су поруке мира, слободе и јединства српског народа.

У име СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а града Ниша венце је положила делегација на челу са пуковником у пензији Анђелком Милићевићем, потпредседником СУБНОР-а Србије и председником СУБНОР-а града Ниша.

Градоначелник Ниша Драгослав Павловић рекао је да данашње окупљање није само сећање на један историјски догађај, већ помен свим јунацима који су дали животе за слободу своје отаџбине.

– Ово није само помен везан за догађај који се десио пре 217 година, него је ово помен за све оне који су своје животе дали за слободу, за ослобођење свог града и за ону највишу вредност коју су поклонили својој земљи, а то је слобода – рекао је Павловић.

Он је истакао да су устаници предвођени Стеваном Синђелићем на Чегру положили животе како би Србија била ослобођена вишевековног турског ропства.

– Ови људи овде, на Чегару са Стеваном Синђелићем, дали су своје животе како би Србију ослободили турског зулума и ропства које је трајало више од четири века. На томе ћемо им вечно бити захвални – поручио је градоначелник Ниша.

Данас одавде шаљемо поруку мира, слободе и жељу за јединством српског народа на свим просторима – рекао је Павловић.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић истакао је да управо чињеница да се Србија и данас сећа јунака са Чегра говори о величини њихове жртве.

– Не верујем да се данас у Турској ико сећа тог боја, али слава ових јунака управо је у томе што ми и 217 година касније чувамо сећање на њихову храброст, жртву и поруку да у најтежим тренуцима нема предаје и нема назад за Србију – рекао је Антић.

– Стеван Синђелић није само симбол Србије, већ и симбол Ниша, царског града у коме је рођен цар Константин Велики. Својом храброшћу заувек је уписан златним словима у историју нашег народа – рекао је Антић.

– Чувањем успомене на Стевана Синђелића и културом памћења остављамо нешто нашим потомцима. Можда ми нећемо доживети нека будућа времена, али ће наши потомци знати колико је слобода скупо плаћена – поручио је Антић.

Поводом обележавања 217. годишњице Битке на Чегру, државни секретар у Министарству културе проф.др Дејан Антић поручио је:

Битка на Чегру један је од најупечатљивијих примера националне трагедије коју су Срби сами себи нанели због неслоге и међусобних подела. Сујета, завист и љубомора Милоја Петровића Трнавца и њему сличних корумпираних војвода показале су се јачим од дужности да се помогне браћи у невољи и сачувају животи јуначких синова Ресаве.

Уместо братске подршке и помоћи, Стеван Синђелић је остављен потпуно сам пред разјареним непријатељем. Дигавши барутану у ваздух, као што је и обећао, жив се Турцима није предао! Ни он, ни четири хиљаде српских бораца. Сви су храбро изгинули, али су са собом у смрт повели и десет хиљада Турака.

Залуд је у лето 1809. године Карађорђе критиковао непослушне војводе, залуд је прогонио и на крају погубио издајника Милоја Петровића. Српски пораз на Чегру и тријумф Хуршид паше представљали су тежак ударац за устаничку Србију. Ударац после којег је сломљена српска офанзива на југу и осујећен план продора ка Старој Србији. То је био почетак расула који ће само неколико година касније, и због неслоге међу војводама, довести до слома Карађорђеве Србије и нових страдања народа.

Да имамо више мудрости као народ, из чегарске трагедије научили бисмо да без слоге и јединства нема слободе ни опстанка. Ма колико се данас међусобно разликовали, Срби не могу сачувати своје националне интересе ако су завађени и подељени, посебно у окружењу које према њима није благонаклоно, које се наоружава и гради савезе супротстављене српским државним и националним интересима.

Да имамо више историјске свести, разумели бисмо да је кроз векове најлакши начин за слабљење и уништавање Србије био распиривање унутрашњих подела, свађа и братских сукоба.

Зато је у овом тренутку више него икада, важно да се као народ освестимо и да уместо јалових политичких обрачуна, бескрајних свађа и међусобних оптужби радимо на изградњи националне солидарности, саборности и јединства. Да не понављамо грешке које су нас скупо коштале у прошлости. Да не растачемо државу подигнуту на костима и крви Стевана Синђелића и његових јунака, него да је јачамо, обнављамо и развијамо, враћајући јој снагу, достојанство и место на светској позорници које јој припада.

Извор: (Снага југа) (ZONA  PLUS)