Код споменика „Искра слободе“ одржана је комеморативна свечаност поводом обележавања Дана бораца, 85. годишњице антифашистичког устанка у Србији, 81 године победе над нацизмом и 78 година постојања СУБНОР-а Србије.
Венце су положиле делегације Нишавског управног округа, Града Ниша, Војске Србије и СУБНОР-а у чије име је венац положио потпредседник СУБНОР-а Србије и председник Градског одбора СУБНОР-а Ниша пуковник Анђелко Милићевић, одајући пошту палим борцима Народноослободилачке борбе и свим жртвама фашизма.
Иако 4. јул више није државни празник нишки СУБНОР наставља да обележава некадашњи Дан борца.
Скупу се обратио потпредседник СУБНОР-а Србије и председник ГО СУБНОР-а Ниш Анђелко Милићевић:
Другарице и другови, Поштоване даме и господо, Саборци истине, чувари памћења, Драги пријатељи,
Сретан нам сутрашњи празник – 4. јул, Дан борца. Данас није обичан дан. Данас време стаје и клања се сећању. Наши су преци, као и вековима пре тога, дочекали завојеваче како и доликује једном поносном народу. Са оружјем у рукама. Без премишљања, без компромиса и удворичке понизности, већ са образом, срцем и вером у правду. На планинама, у шумама, у рововима и градовима, бранили су не само земљу – већ будућност свог народа.
Свака планина, река и сваки камен у овој земљи носе успомену на ту борбу. У свакој капи ове наше слободе налази се кап зноја, крви и суза оних који су је бранили. Ми данас – не славимо рат. Славимо достојанство оних који су изабрали тежи пут – јер им савест и част нису дозвољавали да крену лакшим.
Данас се окупљамо на месту које чува дух историје и храбрости, да заједно обележимо три важне годишњице: 85 година од подизања антифашистичког устанка у Србији, 81 година од победе над нацизмом и 78 година од оснивања СУБНОР‑а, организације која је чувар слободарског духа и колективне меморије нашег народа.
На сутрашњи дан 1941. године, отпочела је борба која није била само војна – била је морална, људска и историјска. То је била борба против мрака, поробљавања и понижења, али и за достојанство, братство и слободу. Ти идеали нас и данас окупљају. Јер слобода није стање – она је стална одговорност.
Наш задатак данас није само да се сетимо, већ да наставимо борбу – борбу за очување културе сећања, за истину, за част оних који су пали да бисмо ми живели. У времену брзог заборава, историјска свест постаје кључ нашег опстанка. Ако заборавимо жртве, заборавићемо и вредности. А онда ћемо заборавити и себе. Зато данас, више него икада, морамо бити јединствени. Јединствени у поштовању прошлости, у одбрани антифашистичких вредности, у отпору покушајима прекрајања историје. Подељени не можемо сачувати оно што су наши преци заједно створили. Само заједно, у јединству генерација и покољења, можемо да пренесемо истину онима који долазе после нас.
СУБНОР Србије је глас народа и он памти. Памти и помиње ко је носио тај пламен слободе кроз мрачне шуме и крваве бојишнице. СУБНОР нас подсећа да је прескупо плаћен овај данашњи мир, да бисмо тако лако заборавили оне који су се за њега изборили.
Даме и господо, драги пријатељи, 4. јули – Дан борца и СУБНОР су нераздвојни део исте приче. Приче о народу који није прихватио ропство, који није прихватио неправду, већ је устао и борио се. Та прича није завршена, она траје и данас, и сваки од нас носи део те одговорности. Мисија СУБНОР-а подстиче да чувамо оно што је највредније – слободу, заједништво и човечност. Докле год памтимо и поштујемо те вредности, наша будућност је сигурна а наш народ непокорен.
СУБНОР већ 78 година стоји као темељ те борбе – борбе која не престаје. Наша мисија је јасна: да сведочимо, да учимо младе, да подсећамо и упозоравамо. Нема слободе без сећања. Нема будућности без истине о прошлости.
Зато данас не стојимо само испред споменика – стојимо испред завета. И тај завет гласи: Нећемо заборавити. Нећемо дозволити да се понови. И никада нећемо престати да чувамо оно за шта су наши људи дали своје животе.
Захваљујем се свима који су данас овде. Ваше присуство је доказ да нисмо заборавили. Да смо спремни да будемо достојни наследници слободарске традиције.
Нека нам је срећан 4. јули – Дан борца. Прослављајмо га на многаја љета узносећи славу прецима, за слободу и част отаџбине.
И нека последња реч овог говора не буде тишина, већ заклетва:
Слава победницима!
Вечна слава палима!
И – никада више фашизам!
ЖИВЕЛА ВОЈСКА СРБИЈЕ!
ЖИВЕЋЕ СРБИЈА и РЕПУБЛИКА СРПСКА!
Затим се присутнима обратио члан Градског већа и изасланик градоначелника Ниша Светозар Алексов који се у свом излагању истакао:
Свим присутним борцима ратова деведесетих, потомцима славних ратника, представницима града и драгим суграђанима, упућујем срдачан поздрав поводом 4. јула — Дана борца.
Данас се налазимо на посебном месту, у Парку хероја, тик поред Кабинета градоначелника, на тлу града који је одувек био симбол отпора, храбрости и непокора.
Ниш не заборавља своје хероје. Одавао је и одаје им почаст. Њихова имена урезана су у свест нишлија:
30 година живота – Филип Кљајић Фића (1913–1943)
29 Ђурђелина Ђука Динић (1914–1943)
21 Миодраг Петровић Коле (Мија) (1920–1941)
26 Михајло Мика Палигорић (1916–1942)
23 Божидар Лешјанин (1921–1944)
25 Конрад Жилник Слободан (1919–1944)
30 Милица Шуваковић Маша (1912—1942)
22 Миодраг Мија Станимировић (1919–1941)
26 Сретен Младеновић Мика (1916–1942)
22 Виден Тасковић Мргуд (1920—1942)
29 Душан Тасковић Срећко (1915–1944)
21 Милка Протић Лина (1921—1942)
22 Надежда Нада Томић (1919—1942)
23 Бранко Бјеговић (1920—1943)
20 Јелисавета Андрејевић Анета (1923—1943)
29 Ратко Јовић (1915—1944)
25 Данило Бора Прица (1917—1942)
21 Оливера Јоцић (1923—1944)
25 Дринка Павловић (1918—1943)
20 Живота Ђошић (1922—1942)
Са овог места, поред споменика ИСКРА СЛОБОДЕ, окружени бистама оних који су дали оно највредније — своје животе — шаљемо поруку дубоког поштовања према тековинама антифашистичке борбе.
Ми смо данас овде окупљени захваљујући СУБНОР-у Србије, Градском одбору у Нишу.
Посебно бих захвалио Aнђелку Mилићевићу, који разуме значај и улогу неговања револуционарних традиција и поштовања антифашистичких вредности.
Сам СУБНОР данас делује вишеструко, као организација која баштини три стуба новије српске историје: борбе у времену балканских и Првог светског рата, Другог светског рата и ратова деведесетих година.
Поред неговања традиција, СУБНОР брине и о оперативним питањима правног положаја бораца, материјалне сигурности и друштвеног признања, све то уз укључивање новијих генерација суграђана и ветерана деведесетих година.
Оно што данас поново истичем је борба коју СУБНОР води против ревизионизма, супростављајући се покушајима фалсификовања историје и негирања догађаја из народноослободилачке борбе.
Искористићу ову прилику да још једном подсетим грађане Ниша на кључне вредности антифашизма. Оне се огледају у заштити основних људских права, слободе и равноправности насупрот деструктивној идеологији фашизма.
Кључне вредности антифашизма су:
Људско достојанство – Свако људско биће има право на живот без обзира на расу, нацију или веру.
Слобода и демократија – Право на слободно мишљење, изражавање и политичко организовање.
Равноправност и солидарност – Сви људи су једнаки пред законом, уз обавезу међусобног помагања.
Супротстављање мржњи – Борба против ксенофобије, расизма, антисемитизма и свих облика дискриминације.
Мир и сарадња – Решавање сукоба дијалогом уместо ратом и империјалистичким освајањима.
Историјска одговорност – Неговање културе сећања како се злочини из прошлости не би поновили.
Антифашизам није само историјски покрет из Другог светског рата, већ трајна морална и грађанска дужност чувања цивилизацијских тековина
Дан борца нас подсећа на тренутак када је подигнут устанак против фашизма, када је обичан човек одлучио да не савије главу пред моћнијим окупатором.
КПЈ је још октобра 1940. године указивала на опасност фашистичке агресије на Југославију. На првој седници, после напада Сила Осовина на Краљевину Југославију, одржаној 10. априла 1941, ЦК КПЈ је позвао све своје чланове и симпатизере да наставе борбу против окупатора, а уколико то постане немогуће, тј уколико дође до капитулације Југословенске војске, која се назирала, одлучено је да се почне са припремом оружаног устанка
Седница Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије на којој је донета одлука о отпочињању устанка одржана је 4. јула 1941. Тада је донета одлука да се пређе на општи народни устанак, а да партизански рат буде основна форма развијања устанка. На крају седнице донета је одлука да се народима Југославије упути проглас с позивом на устанак. Проглас је написао Иво Лола Рибар. Из Прогласа:
„Народи Југославије – Срби, Хрвати, Словенци, Црногорци, Македонци и други!… Ви сте били побеђени у рату, али нисте покорени. Славне традиције борбе за правду и слободу ваших дедова не смеју бити заборављене. Сада је време да покажете да сте достојни потомци својих предака. Сада је време, сада је куцнуо час, да се дигнете сви као један у бој против окупатора и њихових домаћих слугу, крвника наших народа.“
Та искра слободе, упаљена у тешким временима Другог светског рата, путоказ је и за наше генерације.
Борба наших предака није била само војничка; била је то борба за право на постојање, за право да говоримо својим језиком и да сами одлучујемо о својој судбини.
Данас се не боримо оружјем, али пред собом имамо другачије изазове. Наша дужност је да чувамо мир, да градимо бољу будућност за нашу децу и да никада не дозволимо да избледи сећање на жртве које су нам омогућиле да данас живимо у слободном Нишу.
Слобода није нешто што је дато заувек — она се чува памћењем, заједништвом и свакодневним трудом да наш град учинимо бољим местом за живот.
Нека је вечна слава и хвала свим борцима палим за слободу наше отаџбине!
Живео Ниш, живела Србија!
У уметничком делу програма учестовали су: Марко Милисављевић мастер музичке уметности, Марија Окичић глумица аматерског позоришта „Хранислав Драгутиновић“ из Прокупља која је и водила програм.
На крају свечаности Парком хероја одјекивали су акорди партизанске песме ПО ШУМАМА И ГОРАМА.
Парк хероја је меморијални комплекс посвећен страдањима у Другом светском рату и Народноослободилачкој борби народа Југославије. У централном делу парка налази се споменик „Искра слободе” који представља разбијено стакло хотела „Парк“, у коме је Александар Војиновић бацио две ручне бомбе, убио и ранио више војника Вермахта, што је означило почетак устанка у Нишу у Другом светском рату. Комплекс око споменика „Искра слободе“, формиран је 2014. године.
