У Меморијалном комплексу „12. фебруар” на Црвеном крсту одржана је комеморативна академија под називом „Сећањем повезани”, поводом 81. годишњице од расформирања злогласног нацистичког логора на Црвеном крсту у Нишу. За 36 родољуба који су својом жртвом уградили себе у темеље слободе помен је служило свештенство Епархије нишке, а након тога уручена су признања потомцима логораша и положени венци.

Предосећајући крај, нацисти су уништили документацију, спалили посмртне остатке стрељаних на Бубњу и ликвидирали последњих 36 логораша, који су били ангажовани као лекари и људи који су водили евиденцију.

Њихови потомци окупили су се из разних крајева света како би одали пошту страдалима. Из Канаде је допутовао унук једног од родољуба, да се поклони на месту где је његов деда положио живот за слободу.

„С обзиром на то да ми негујемо културу сећања, позвали смо потомке логораша који нису са нама, којима ћемо уручити неке захвалнице и то ће прерасти у праксу, надајући се да ће на тај начин наставити да негују слободарску традицију нашег народа.” – каже виши кустос Народног музеја Небојша Озимић.

Присутнима се у име организатора комеморативне академија обратио председник Градског одбора СУБНОР Ниш, пуковник Анђелко Милићевић:

Добар дан и помаже Бог, поштовани потомци логораша, другарице и другови, даме и господо, драга наша децо.

Био би дугачак списак да вас све поздравим поименично, јер сте то Ви заслужили Вашим доласком, али дозволите ми да посебно поздравим потомке логораша,  драга браћо и сестре, поштовани пријатељи,

Добродошли на обележавање 81. годишњице од задњег стрељања 36 наших родољуба и распуштања злогласног нацистичког логора на Црвеном Крсту у Нишу.

Поштовани саборци, потомци логораша, драги пријатељи, данас, на дан када је пре више деценија расформиран овај логор, и када обележавамо осамдесет година велике победе над нацизмом, окупили смо се да одамо почаст страдалима и да још једном потврдимо наш завет – да се зло никада не понови.

Логор је био симбол страдања, али и симбол вере у слободу. Жртве овде нису само бројке, већ људи чије је трпљење уграђено у темеље наше слободе.

Посебан поздрав упућујем потомцима логораша. Ви сте мост између прошлости и будућности. Ваше присуство нас обавезује да култура сећања живи и да младе генерације знају шта је био фашизам, и шта је значила борба против њега.

У време када се историја прекраја по мери дневне политике и личних интереса, када су правда и право у служби јачега, а мали човек затрпан полуистинама, важно је да се један мали-велики народ попут нашег, са поносом сети свих ослободилачких ратова и жртава усађених у темељ данашње слободне Србије.

На овој нашој српској земљи има места, догађаја и људи пред чијом величином често и најречитијима недостају речи, а ја сам данас управо на једном таквом месту, пред таквим људима и поводом таквог догађаја да ми се свака изговорена реч чини слабашна и мала. Победа над фашизмом, тријумф је добра над злом, светла над мраком, над највећим злом које је постојало у историји људског друштва одајемо почаст победницима, али се и сећамо свих жртава фашизма и херојских дела савезника из антифашистичке коалиције.

СУБНОР је 2020. године преименован у Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије који на првом месту баштини вредности слободе и антифашизма. Поуздан смо сведок о свом времену и у служби историјске науке која је дужна да нуди истину и само истину којом прошлост одређује разумевање садашњости и омогућава наговештај будућности. Нама је јасно да постоји само једна истина о Другом светском рату а то је:

Да је победа, српског народа, који се борио на страни антифашистичке коалиције, једина истина.

И зато данас рецимо: Слава жртвама фашизма и рата! Слава војницима и борцима антифашистичке коалиције! Слава им и хвала!

Упркос свим тешкоћама и притисцима са којима је наша земља, наша Србија, изложена – победићемо исто онако како су то чинили наши преци.

Ми другу отаџбину немамо!

Посебно се поносимо што је град Ниш овогодишњи покровитељ комеморативне академије, заједно са нашом Црквом, војском Србије, Народним Музејем Ниш и СУБНОР-ом Србије града Ниша. Има од Ниша и лепших и већих градова, има од Ниша и значајнијих историјских места, али мој и наш Ниш ипак има нешто што други немају. Ниш има Ћеле кулу, Чегар и Војводу Синђелића, логор 12. фебруар, меморијални комплекс Бубањ са три песнице, које опомињу да се испод њих налази град од преко 10000 родољуба, Нишку тврђаву, спомен храм Свети Василије Острошки са криптом у којој су уписана златним словима имена 1.139 српских Обилића, Булевар хероја са Кошара, Паштрика и Дренице.

Ниш има и легендарног команданта Приштинског корпуса генерала Владимира Лазаревића. У Нишу и његовој команди Копнене Војске Србије, налази се и јединствени музеј и спомен соба који сведоче да је Ниш био и остао пркосан, никад покорен и слободарски град.

Осамдесет година после победе, наша дужност је да памтимо, да преносимо истину и да не допустимо ревизију историје. Победа је плаћена жртвом, а сећање на њу јесте наша највећа одбрана од сваког новог зла.

Зато данас поручујемо: жртве нису заборављене, слобода није случајност, већ плод борбе, и обавеза свакога од нас.

Слава жртвама, част победницима, и мир свим будућим генерацијама.

ЖИВЕО НАРОД ГРАДА НИША!

ЖИВЕЛА ВОЈСКА СРБИЈЕ!

ЖИВЕЛА СРБИЈА И РЕПУБЛИКА СРПСКА!

ХВАЛА ВАМ!

Председник Скупштине града Ниша проф. др Игор Новаковић је истакао да се дубље бавио логорима, с обзиром на то да је и сам унук логораша, који је боравио у логору Торгау у Немачкој.

“И у том смислу је и данас порука да смо мирољубив народ који изгледа трпи све притиске и да се поново налазимо у једном вртлогу, али да морамо пре свега да будемо људи.” – каже Новаковић.

„Мислим да је последња проповед протестантског свештеника Фредерика Гризмана, након које је напустио дужност, најбоља порука за нас. Он је причао како су Срби мучени у логорима, како је 5.000 српских официра доведено до ивице глади, како су убијани и мучени. На почетку проповеди је рекао да су Руси, Французи и Американци добили рат, а да су највећи победници Срби. Када су се срушиле ограде логора десило се нешто невероватно, наши војници изашли, неухрањени и једва су ходали, делили су бомбоне немачкој деци и помагали немачких женама и дуго остали да помажу у обнављању домова”, поручио је Новаковић.

Он је истакао да је то показатељ да су Срби мирољубив народ, иако су Немци очекивали да ће српски официри након рушења ограда логора кренути да убијају немачке жене и децу, као освету за мучења у логору.

„Моја деца су рођена у Канади и немају представу колико је овде лоше било и шта се ради са српским народом кроз векове. Имао сам срећу да моја прабака, мајка Дарка и Слободана, живи јако дуго, тако да сам ја сећање на Дарка, било пренесено кроз њу и наравно кроз моје родитеље”, каже Дарко Радман потомак логораша.

Ту је и Ана Ћурчић Костић, мајка која је довела свог сина како би схватио колика је била цена слободе и какву су жртву поднели наши преци.

“Мој син, праунук Бранислава Бране Ћурчића, такође је дошао да прими повељу уместо њега. Треба да останемо доследни и достојни онога што је он урадио за време кад је радио за државу, кад нас је ослободио окупатора и да одржимо његово име и презиме, како је он држао своје.” додаје унука Бране Ћурчића Ана Ћурчић Костић.

За време Другог светског рата кроз логор у Нишу који је постојао пуне четири године прошло је око 30.000 људи, а убијено око 10.000 логораша на различитим локација.