Интонирањем државне химне, минутом ћутања и полагањем венаца у спомен парку „Три хероја“, у Смедереву, 16. октобра је обележено 79 година ослобођења града у Другом светском рату.
Венце су поред бисти народних хероја Ивана Стефановића-Србе, Миливоја Стојковића-Миће и Светомира Младеновића-Свете положили представници Гарнизона Војске Републике Србије Пожаревац, СУБНОР-а Србије, Градских одбора СУБНОР-а Смедерева, Сремске Митровице, Сопота, Младеновца, Гроцке и Велике Плане, Градског одбора СПС-а, Удружења потомака ратника 1912-1918. и Удружења пензионера Смедерево, док су венац у име града Смедерева положили градоначелник, Јован Беч и Маја Ћирковић, чланица Градског већа.
Венац СУБНОР-а Србије, поред бисти народних хероја, положили су чланови председништва СУБНОР-а Томислав Миленковић и Зоран Јаковљевић.
Подсећајући на ратна дешавања током Другог светског рата, окупљенима се на комеморативном скупу у име Градског одбора СУБНОР-а обратио Ранко Вишекрунић.
-Борбе за коначно ослобођење Смедерева трајале су од 14. до 16. октобра. Два батаљона Прве крајишке бригаде, уз подршку топова Црвене армије, извршиле су ујутро напад на Лештар, Карађорђево брдо и Провалију и приморале Други батаљон немачког пешадијског пука на повлачење. Борци Прве крајишке бригаде и Црвене армије, уз сарадњу становништва које се прихватило оружја, ушли су у град и када се очекивало да је град ослобођен, из правца Пожаревца наишле су јаке непријатељске снаге, као и претходница од 20.000 немачких војника у пробоју према Београду. Током 15. и 16. октобра вођене су тешке борбе на простору Провалије, Орешца и код Брестовика које су непријетеља приморале да напусти Смедерево. Грађани су после тога на својим улицама, 16. октобра славили слободу – истакао је Вишекрунић.
Немачка страна у Смедереву је претрпела губитак од 250 војника, а Прва крајишка бригада и Црвена армија имале су 6 мртвих и око 35 рањених.
У борбама током Другог светског рата на страни партизана учествовало је преко 6000 бораца из Смедерева, од којих 990 није дочекало слободу земље.
Након полагања венаца представници СУБНОР-а обишли су и Споменик 5. јун 1941. Експлозија муниције у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године је најтрагичнији догађај у историји Смедерева. Више стотина погинулих и разорено или оштећено главно градско језгро били су епилог ове катастрофе у Другом светском рату. У меморији Смедереваца тај дан уписан је црним словима, а обележаван је и памћен различитим називима: „Заветни дан“, „Дан незаборава“. На Дан Армије, 22. децембра 1973. године на Тргу 5. јун, између Железничке станице и Музеја у непосредној близини Тврђаве у којој је избила експлозија откривен је споменик жртвама ове катастрофе. Уметничка реализација споменика од белог венчачког мермера и бронзе, поверена је академском вајару из Смедерева Селимиру Јовановићу, који је и сам био сведок трагедије.
Представници СУБНОР-а обишли су и Карађорђев дуд још једно значајно историјско место у Смедереву. Испод дуда је тадашњи турски заповедник града Диздар Мухарем Гуша предао кључеве града Вожду Карађорђу Петровићу 8. новембра 1805. и тако симболично прогласио Смедерево по други пут у историји за престоницу Србије. Карађорђев дуд је и ботанички раритет, јер је стар преко триста година, а налази се у центру града у непосредној близини Гимназије.
16.10.2023