Дана 1. новембра 1944. године јединице Народноослободилачке војске Југославије у садејству са јединицама Црвене армије и Бугарске армије су ослободиле Сремску Митровицу и село Лаћарак. Тим поводом а према годишњем плану СУБНОР Месне заједнице је положио венце на сва спомен обележја која се налазе на територији Лаћарка.

Делегација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је положила венце на следећа спомен обележја:

• Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора у центру села.

• Спомен плочу палим борцима и жртвама фашистичког терора у холу Дома културе.

• Спомен плочу палим борцима у ратовима од 1991-1999 у холу Дома културе.

• Спомен костурницу палих ослободилаца 1944 на Новом гробљу (код пумпе) у Лаћарку.

• Спомен обележје „Крило“ које се налази на месту совјетског и југословенског аеродрома на крају села.

Након положених венаца на спомен обележја у Лаћарку делегација Лаћараца је положиле венце и на Старом православном гробљу у Сремској Митровици и то на гробове:

• Хероја Совјетског Савеза Василија Димитријевича Рашчеокина и Георгија Никитевича Курочкина, двојице пилота. Њихов авион се срушио у Лаћарку 30. октобра 1944. године приликом борби за ослобођење села.

• Владимира Леонтејевича Гушје који је рођен 1921. године у граду Бабрујске у Белорусији, а погинуо је 26. октобра 1944. године код села Јарак у борбама за ослобођење овога дела Срема. После ослобођења његови посмртни остаци су пренети на Старо православно гробље у Сремској Митровици. Споменик хреоју Гушји је дело архитекте Ирине Непокочицкеје-руске емигранткиње из Сремске Митровице. Иако није одликован орденом Хероја он је у народу Срема познат као Херој Гушја. Уједно он представља симбол братства и пријатељства народа Србије и Белорусије.

СУБНОР Месне заједнице Лаћарак