ПОДСЕТНИК О УЛОЗИ И ДОПРИНОСУ СРБИЈЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ

СТИГЛА ТРАМПОВА ЗАХВАЛНИЦА ЗА ДИПЛОМАТСКИ ДНЕВНИК „КАДА СЕ ВИЈОРИЛА СРПСКА ЗАСТАВА НА БЕЛОЈ КУЋИ“ АМБАСАДОРУ др ЉИЉАНИ НИКШИЋ, А ПОТОМЦИМА ВЕЛИКОГ РАТА НА ЧУВАЊЕ.

Удружење добровољаца, потомака и поштовалаца (1912-1918) добило је част да од данас за наредне генерације, у својој архиви која је основана 1903. године и која чува стара документа, међу које ће да уврсти и још један, посебно значајан, који је 15. октобра 2020. председник САД Доналд Трамп дао председничку захвалницу за дипломатски дневник „Када се вијорила српска застава на Белој Кући, упутио амбасадору др Љиљани Никшић, потврђујући да се Дневник  налази на трајном чувању у председничкој библиотеци у Белој Кући. Подпредседник Удружења потомака, Лазар Косановић, потомак Николе Тесле, обавестио је потомке војводе Степе, Милунке Савић, Михаила Пупина, о приспећу овог важног, уникатног документа без преседана у историји српско-америчких дипломатских веза, кој су старе око 200 година и рачунају се још од доласка Ђорђа Шагића 1814. године на тло Америке. Потом су следили Тесла, Пупин и ноги други, а данас има око 600.000 Американаца српског порекла.

Носилац одликовања председника Републике Србије, – Сретењске златне медаље за заслуге, амбасадор  др Љиљана Никшић, ових дана је добила велико и несвакидашње признање, Захвалницу председника САД – Доналда Трампа лично, коју је потомцима одмах проследила на чување. Потомци су дали српску заставу и значку, Наталин цвет – српску Рамонду, уз молбу да уз одговор на овај пријатељски гест америчког председника Трампа проследи и сертификат о триптиху који је намењен као поклон поводом стогодишњице савезничких и пријатељских веза српског и америчког народа. Триптих је радило седам занатлија, калиграфа, сликара и дуборезаца читаве две године. Потомци се надају да ће их триптих „Када се вијорила српска застава на Белој Кући“, једнога дана наћи своје место у галерији Беле Куће, неким важним поводом обележавања српско – америчког савезништва Великом рату, можда већ неког 28. јула у знак сећања на тај величанствени чин. Иницијатори били су потомци др Давида Албале, Пупина и Тесле и Удружења потомака, Војводе Степе, Милунке Савић и многих других, уз подршку Срба из Америке, међу којима је и чувена пијанисткиња и композитор Марина Арсенијевић, Американка српског порекла. Зато је Удружење добровољаца и потомака (1912 – 1918) заједно са Савезом бораца и ветерана покренуло иницијативу да се сваке године овај значајан дан 28. јул 1914/1918, дан отпора десет пута већем непријатељу 1914., односно дан када се вијорила српска застава, као прва страна застава у историји Беле Куће, од укупно две које су се икада вијориле обележава у Србији сваке године као Дан заставе.

Ово је несвакидашње признање, више од обичне захвалнице, које је председник САД упутио једном професионалном српском дипломати за последњих 200 година. Разменом председничких порука председника Трампа и председника Вућића, у којој су се обојица присетили и поменули 28. јул када се вијорила српска застава на Белој Кући, српско-америчко пријатељство враћено је на па председничку агенду.

Било је питање части да се помогне српском народу, који је био слављен због великог доприноса победи савезника. Амерички лекар др Едвард Рајан спасио је Београд од тифуса, а многи хероји човекољубља, амерички добровољци, којих је било око 240.000, борили су се раме уз раме са Србијом добијајући велику подршку директно од председника САД Вилсона, а Американци српског порекла добили су додатну помоћ и од Михаила Пупина.

Захваљујући активизму Михајла Пупина, Николаја Велимировића, Николе Тесле и др Давида Албале, ционистичког лидера и српског патриоте, глас Срба чуо се код председника Вилсона. За српску ствар заинтересовао се Вудро Вилсон председник САД. И успех је био загарантован,  Србија је дала 1.247.453 живота, 30 % своје популације, 52 % мушког репродуктивног становништва и 62 % српске војне ефективе. У односу на број становника Србија је доживела демографску катастрофу и дала највећи број жртава у односу на све друге учеснице Првог светског рата. Задивљен отпором српског народа десет пута надмоћнијој сили, његовим војничким стоицизмом и немерљивим доприносом у пробоју солунског фронта, председник Вилсон је на дан пружања отпора 28. јула, када је бомбардовањем Београда 1914. године Аустро-Угарска започела, до тада, највећи рат у историји човечанства, управо је баш на тај дан издао наредбу да се завијори српска застава у част српског народа. Саопштење Вудро Вилсона на дан када се вијорила српска застава, и онда и сада представља бедем пред ревизијом историје којом би да се обезвреде, омаловаже и обечасте улога и допринос српског народа победи савезника у Првом светском рату.

Србија је захваљујући залагању Вилсона и Пупина успела да сачува Банат и друге територије, али и да помогне јужним и западним Словенима да остваре своје вековне националне аспирације.

 На све то подсетио нас је дипломатски Дневник амбасадора др Љиљане Никшић „Када се вијорила застава на Белој Кући“, који смо сви заједно са потомцима у присуству званичника Владе Србије и амбасадора САД Годфрија промовисали, у Дому ветерана, 9. јуна, на промоцији и отварању изложбе били су представници Министарства одбране, медија, посебно потомци Војводе Степе, Милунке Савић, Михаила Пупина, николе Тесле и других, око 150 присутних личности из културног и јавног живота

Изложбу је отворила ЈУСТИНА ПУПИН КОШЋАЛ потомак МИХАЈЛА ИДВОРСКОГ ПУПИНА и коаутор изложбе. Поред наведених високих званица који су се обратили присутнима у сали којих је било око 150 посебну пажњу медија привукао је говор АМБАСАДОРА др ЉИЉАНЕ НИКШИЋ која је својим стручним знањем изнела многе заборављене детаље из времена када су Србија и Америка биле савезнице, уз жељу да започне нова ера у нашим дипломатским односима, као и излагање публицисте и новинара Слободана Кљакића, као и најмлађег учесника 15-годишње Нађе Лучић, потомка војводе Степе Степановића.

 Председник нашег Удружења, Лазар Косановић, потомак Николе Тесле, истакао је у свом обраћању да је наше Удружење најстарије борачко Удружење у Републици Србији, и да у својој архиви која је основана далеке 1903. године непосредно након оснивања Удружења, чува бројна документа.

У том смислу, захвалница САД Доналда Трампа биће трајно похрањена у архиву добровољаца као документ за памћење српског народа, али и као подсећање на допринос унапређењу српско-америчких односа српске дипломатије у време великих изазова и на пример амбасадора др Љиљане Никшић, носилаца Сретењског ордена и титуле витеза Светосавског пацифизма.

Овакав председнички гест је без преседана у српско – америчким односима, али и шире у светској, а нарочито у српској дипломатији.

Важно је неговати културу сећања, јер представља један ок кључних стубова браника отаџбине.

СТИГЛА ЈЕ ЗАХВАЛНИЦА ПРЕДСЕДНИКА ТРАМПА ЗА ДИПЛОМАТСКИ ДНЕВНИК „КАД СЕ ВИЈОРИЛА СРПСКА ЗАСТАВА НА БЕЛОЈ КУЋИ“ АУТОРА АМБАСАДОР ДР ЉИЉАНЕ НИКШИЋ, А ПОТОМЦИМА НА ЧУВАЊЕ

Најстарије српско удружење које је окупљало борце ослободилачких ратова је Удружење ратних добровољаца. Данас ово Удружење носи назив „Удружење ратних добровољаца, потомака и поштовалаца (1912-1918). Основано је далеке 1879. године након Српско –Турских ратова.  1903. године указом краља Петра I Kaрaђорђевића (познатијег у народу као краљ Петар I ослободилац) је и озваничено.

Након Првог, а потом и након Другог балканског рата чланови овог Удружења по први пут оснивају групу која је радила у оквиру Србије а окупљала је Војне ветеране. Влада је прогласила тада на хиљаде старијих војника ветеранима и дала им одређене бенефиције. Након Првог светског рата ово Удружење је радило на изградњи порушене земље, помоћи породицама погинулих и рањених и бризи о ратним сирочићима. У време Другог светског рата Нацисти су забранили Удружење.

Удружење је обновило рад 1969. године, многи бивши ратни добровољци су се заложили за обнову рада Удружења. У време Великог рата преко 200.000 добровољаца је прошло кроз Српску војску. Регрутовање војника није могло да се изврши из регрутног састава становништва од 18 година, зато што је Србија дала 30% укупног становништва, 50% репродуктивног, 63% војне ефективе. Од укупног броја становника који је износио око 4 милиона Србија је изгубила 1.247.453 становника, што значи да је скоро сваки десети погинули у великом рату, у коме је настрадало око 16 милиона људи био Србин. Међу бројним добровољцима, који су долазили из савезничких земалја попут Француске, Русије, Велике Британије, Швајцарске, Италије, Грчке, нашли су се и Амерички добровољци.

Захваљујући чувеном  научнику српског порекла, највечем српском лобисти у САД свих  времена Михајлу Пупину као и др Давиду Албали, ционистичком лидеру и српском хероју, за српску ствар се заузео и председник Америке Вудроу Вилсон, који је помогао својим ауторитетом у мобилизацији америчких добровољаца. На дан када је нападом Аустроугарске (52 милиона) на  Србију (4 милиона ) започео први, а до тада највећи светски рат у историји човечанства српски народ се супротставио десет пута надмоћнијој сили. Војнички стиоцизам и жртва српског народа слављена је у свим западним престоницама попут Париза, Лондона, а посебно у Вашингтону, где је на четврту годишњицу бомбардовања Београда 28. јула 1918. велики амерички председник у част српског народа наредио да се на на Белој Кући завијори Српска застава, као прва од укупно две стране заставе које су се икада вијориле у историји Беле куће.  

У медицинским мисијама шкотских медицинских сестара, руске медицинске мисије и многих других попут првих жена лекара др Агнес Бенет из аУСтрАЛИЈЕ, др Елси ингелс, нашли су се заједно хероји човекољубља да помогну напаћеној србији попут Доктор Едварда Рајана из САД који је спасао Београд од тифуса лечећи болесне све до 1915. када су град заузеле Аустроугарске трупе. Он је наставио борбу раме уз раме са Србима на Солунском фронту, када је Америка ушла у рат 1917. он је у униформи пуковника америчке војске доследно представљао САД, а Рут Фарнам из САД поред Флоре Сандс из Британије била је прва жена коњички официр а служила је у 6. моравичкој дивизији  била је међу првим женама војницима, док је прва жена војник у историји модерног ратовања била српкиња Милунка Савић, добровољац ,најодликованија жена војник свих времена носилац чак 12 медаља за храброст и заслуге која је примила не само од Србије већ и од Велике Британије, Русије, а посебно од Француске, као једина жена на свету носилац француске медаље Ратни крст са златном палмом.

Много је светлих примера добровољаца, војника и лекара који су ратовали у Првом светском рату. Све то наше Удружење чува у својој пребогатој архиви установљеној 1903. године која садржи пет километара докумената. Најновији документ ,,Кад се вијорила српска застава над Белом кућом“ чува се однедавно. Наиме 15.10.2020. председник САД Доналд Трамп упутио је захвалницу амбасадор др. Никшић члану нашег удружења потврђујући да је њен дипломатски дневник ,,Кад се војирила српска застава на Белој кући“ нашао своје место у председничкој библиотеци на добробит културе сећања Срба и Американаца на тај историјски гест.

Гласило удружења које излази два пута годишње је „Добровољачки гласник“ у коме се објављују аутентична документа, организују изложбе поводом важних годишњица. Данас у свом саставу удружење има потомке чувених историјских личности: Лазара Косановића – потомка Николе Тесле, Војводе Степе Степановића – др. Ивану Лучић и Нађу Лучић, др.Слободанку Грковић – потомка Милунке Савић и Михајла Идворског Пупина – Јустину Пупин Кошћал.

Удружење је отворено за остваривање међународне сарадње са сродним организацијама из иностранства. Почасни чланови из иностранства су: потомци баронесе Евелине Хаверфилд, госпођа Сандерс (Канада), Флоре Сандс, господин Бенет, Луиза Милер, публициста и аутор култне књиге наш брат капетан Флора Сандс као и доскорашњи генерални секретар колд стрим гарде (cold stream guards), Њ.К.В. Елизабете II, у Виндзору и Бакингемској палати, пуковник Сајмон Александар Дејвид Делавал Ванделор из Велике Британије.

Академски вајар Катарина Трипковић, уметнички директор ливнице Госи сачинила је макету ,,амерички добровољац“ и покренула иницијативу у удружењу добровољаца да се сачини биста од бронзе и уручи као поклон комисији САД за обележавање стогодишњице великог рата у Вашингтону како би добила своје место у евентуалном српском павиљону меморијала у Арлингтону. Напомињемо да је Удружење добровољаца у сарадњи са удружењем ветерана из Француске, које предводи господин адмирал Анри Лакај успело да учествује у стварању српског павиљона, где је истакнута бронзана фигура Милунке Савић у природној величини – прве жене војнике – Јованке Орлеанке Првог светског рата, у музеју „Мо“, највећем музеју великог рата у свету које је захваљујући пуковнику Жан Пјер Вернеу основан и у коме се налазе предмети које је он прикупио током двадесет година посвећеног истраживања Великог рата, при чему је један део артефаката прибавио и у Србији, јер Музеј великог рата не би био потпун без српског павиљона. Државни секретар САД у Вилсоновој администрацији Роберт Ленсинг о улози Србије и њеном доприносу у победи савезника рекао је следеће: ,,Када се буде писала историја овога рата, најславније поглавље носиће назив Србија“.

Nađa Lučić - Untitled presentation-4