У Републици Српској, првој државотворној српској територији ван граница Србије, више година успјешно егзистира Организација старјешина Војске Републике Српске (ОСТА ВРС), као невладина Организација од посебног значаја за Републику Српску. Ова Организација баштини традиције српских резервних војних старјешина од 1919. године до данашњих дана. Како Република Српска у овим временима нема своју војску, по неписаном аутоматизму све старјешине имају префикс „резервни“. Током Одбрамбено-отаџбинског рата, Војска Републике Српске је имала у свом саставу око 18.000 старјешина – од водника до генерала, од чега су приближно 10% биле активне војне старјешине из времена ЈНА, а осталих 90% су биле резервне војне старјешине.
У својој организационој структури ОСТА ВРС, између осталих, има и своју Комисију за друштвене дјелатности, као помоћно радно тијело Предсједништва Организације. По одобрењу Предсједништва, ова Комисија је други пут у овој години организовала и реализовала факултативну екскурзију у времену од 05.–13. октобра, под називом „ПУТЕВИМА СРПСКИХ РАТНИКА“, са намјером да заинтересоване старјешине, ратни војни инвалиди, чланови породица погинулих бораца и други поштоваоци ове Организације из Републике Српске, посјете мјеста страдања и поноса српских јунака из времена Великог рата од Солуна, до Крфа и мјеста туге и бола – острва Видо, укључно и планирана посјета нишким знаменитостима. У међувремену, нашло се простора да поштоваоци српске традиције из два аутобуса посјете и незаобилазну планину богова у Грчкој „Олимп“ и чувени манастирски комплекс „Метеори“. Прва дестинација је била српско војничко гробље „Зејтинлик“, гдје је одата пошта српским јунацима, положено цвијеће и пратећи реквизити у спомен-костурницу и упаљене свијеће за душе наших јунака и недавно упокојеном чувеном „деда Ђорђу“.
Након посјете „Српској кући“ у граду Крфу на истоименом острву, група је мањим „гусарским бродом“ допловила до острва Видо и достојанствено се поклонила и одала пошту нашим страдалницима на том острву, те након литургије у тамошњем маузолеју, бацила 33 црвене руже у „плаву гробницу“ – симболично годинама Исуса Христа. Након пете проведене ноћи у Грчкој, наша група од преко 70 лица, упутила се „на конак“ у хотел „Александар“ у Нишу, да би сутрадан, 12. октобра достојанствено у складу са протоколом, присуствовала обиљежавању 105-те годишњице ослобођења Ниша у Великом рату. Тим поводом, захваљујући нашем саборцу, из Ниша пуковнику у пензији Анђелку Милићевићу, предсједнику СУБНОР-а Србије града Ниша и члану председништва СУБНОР-а Србије, омогућено нам је да будемо уврштени у градски протокол за поменуту свечаност и да се са нашом чистом и часном српском душом поклонимо и одамо дужну пошту, код споменика војводи Петру Бојовићу, ослободиоцима Ниша и Нишког округа у Великом рату.
Настојали смо да, са беџевима ОСТА ВРС на грудима и уз заставу ове Организације, поносно представимо нашу Организацију и Републику Српску, положимо достојанствено венце и поздравним краћим говором се захвалимо организаторима на дочеку и указаном поштовању. Анђелко Милићевић пуковник у пензији, изашао нам је у сусрет да се непосредно упознамо и накратко поразговарамо са Државним Секретаром Министарства за рад, борачка и социјална питања у Влади Србије, господином Зораном Антићем, градоначелницом Ниша, уваженом госпођом Драганом Сотировски, праунуком војводе Бојовића, господином Браниславом Бојовићем, господином Браниславом Радовановићем из Удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920, представницима многих других слободарских организација које баштине ову поносну традицију, представницима Министарства одбране Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, руководиоцима Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, омладином, пензионерима и другим многобројним присутним грађанима. Пуни смо позитивних утисака, о којима се дуго разговарало у аутобусима приликом путовања у Републику Српску.
Захваљујући пуковнику у пензији Анђелку Милићевићу, обишли смо команду копнене војске Србије у Нишу а генерал-потпуковник Симовић, командант Копнене војске Србије, нам је омогућио да посјетимо импозантну спомен собу и музеј, која се налази у Команди Копнене војске. Свака част на идејној замисли за такво нешто и на учињеном труду да се та замисао спроведе у дјело! Оно што смо видјели и доживјели у Команди КоВ нећемо никада заборавити, истичући да су нам старешине ове Команде веома стручно и захвално представили ове знаменитости, уз нескривену српску добродошлицу. Са посебном чашћу смо положили достојанствено венац код „Вјечног пламена“ у спомен соби музеја. На растанку смо, уз скромне поклоне, испред командантове канцеларије, поносно стојећи поред многих наших застава, даровали нашу заставу , заставу ОСТА ВРС, команди КоВ уз ријечи „ЧАСНО ДАЈЕМ, НЕКА ЗА ЧАСТ СЛУЖИ“. Другу нашу заставу предали смо СУБНОР-у Србије града Ниша, Анђелку Милићевићу пуковнику у пензији. По завршетку посјете Команди КоВ Србије, наша група је посјетила надалеко чувени Чегар и одала пошту и посебно поштовање војводи Синђелићу и његовим ратницима из времена Првог српског устанка. Памтићемо одушевљење и топлину пријема домаћина и кустоса на брду Чегар, уз праву српску кафу, домаћу ракију, слаткише и нескривену великодушност. Величанствено нам је представљен војвода Синђелић и сам ток битке на Чегру, са истакнутим подвигом „на шанцу“. По силаску са Чегра, посјетили смо Ћеле-кулу и чувену Нишку Тврђаву. Наш туристички водич нам је испричао о знаменитостима и значају ових објеката, након чега смо се у вечерњим сатима 12. октобра упутили у Републику Српску, пуни позитивних утисака, нарочито из Ниша.
Још једном се колективно захваљујемо нашем саборцу из времена Одбрамбено-отаџбинског рата у републици Српској, предсједнику СУБНОР-а Србије града Ниша, пуковнику у пензији Анђелку Милићевићу, на пруженој братској помоћи!
Потпуковник
Проф.мр Михајло Николић