СУБНОР КРАГУЈЕВАЦ: СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА ПРАВО НА НЕЗАБОРАВ

Поводом међународног дана сећања на жртве холокауста, 27. јануар, када су јединице славне Црвене армије ослободиле концентрациони логор Аушвиц, у Крагујевцу у насељу Багремар на гробници у којој почивају Срби, Јевреји и Роми положено је цвеће и запаљене свеће. Делегације Скупштине града, Израелске амбасаде  Шумадијског округа, Војске Србије, ГО СУБНОР-а, Српско-јеврејског пријатељства „Ахава“ из Крагујевца, удружења и МЗ „Багремар“, одале су пошту стрељаним родољубима. 

Дана 20. октобра 1941. године на овом месту немачки фашисти и њихове слуге стрељали су 122 таоца. Том приликом између осталих угашене су јеврејске породице Шнерсон, Вајс, Ели, Јудић, Медина, Леви, Холендер, Пинто, Конфино… као и истакнутих  крагујевачких скојеваца и комуниста.

Поздрављајући присутне председник Скупштине града Крагујевца Мирослав Петрашиновић подсетио је да је Крагујевац у својој историји доживео велика страдања и нико боље од нас не познаје осећања бола и пркоса јер, без обзира на све страхоте Другог светског рата када су Срби и Јевреји без икакве кривице,под изговором идеологије најсуровије мучени и осуђивани на смрт, не мрзимо, опростили смо. Памтимо све злочине и злочинце, да нам се не понове, нагласио је Петрашиновић, наглашавајући да је холокауст као симбол страдања и злочина против човечности највећа срамота коју је свет дозволио под зликовачким режимом немачких фашиста, њихових савезника и следбеника.

Град Крагујевац обележавајући овај дан заједно са амбасадом Израела, на свој начин подржава светку кампању права на незаборав шест милиона страдалих јевреја током Другог светског рата. У име свих жртава фашизма, морамо да говоримо гласно данас, сутра и убудуће. У супротном постоји опасност да наше ћутање прекрива њихово страдање.

Присутнима су говодили и г. Мајана Бен Тура, заменик амбасадора Израела и Сања Живковић председник Удружења српско-јеврејског пријатељства „Ахава“ а изведен је и пригодан игроказ о подсећању на жртве.

Подсетимо на крају да је СУБНОР Крагујевца после вишегодишњег исцрпног рада утврдио сва имена стрељаних и подигао спомен плочу на којој су уклесана њихова имена.