СУБНОР МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЛАЋАРАК: ПОСЕТА ПРИЈАТЕЉА ИЗ РИЈЕКЕ

У понедељак 4. маја СУБНОР Месне заједнице Лаћарак је имао част да прими у посету чланове Удружења „Јосип Броз Тито“ из Ријеке. Ова посета је реализована захваљујући сарадњи Лаћараца са YU центром Тито и другом Гораном Миладиновићем из Београда. Током посете гости су посетили:

Зграду железничке станице и споменик ослобођења. Oво су грађевине које су саграђене током Другог светског рата. С обзиром да представљају значајну историјску грађевину, проглашени су непокретним културним добром Републике Србије. Налазе се у Сремској Митровици, под заштитом су Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица. После ослобођења Београда 20. октобра 1944. јединице Дванаестог војвођанског корпуса НОВЈ-а су ослободиле већи део источног Срема да би се после ослобођења Руме 27. октобра отпочеле борбу за ослобођење Сремске Митровице. На терену западног Срема се налазило тада око 30.000 непријатељских војника који су бранили прилазе граду. После кратких политичких и војних припрема, по ослобођењу Руме, Штаб дванаестог војвођанског корпуса је наредио 11. крајишкој и 16. војвођанској дивизији да одмах по примању наређења приђу ликвидацији непријатељских снага у Сремској Митровици. Напад на град је отпочео 27. октобра али су сви напори бораца 11. крајишке дивизије били заустављени на прилазима Сремској Митровици. После тродневних борби борце 11. крајишке дивизије су заменили борци 16. војвођанске дивизије. Општи напад војвођанских јединица на град је отпочео 30. октобра, вођене су углавном спорадичне борбе и 1. новембра је ослобођена Сремска Митровица. Истог дана је ослобођен и Лаћарак па се фронт стабилизовао на Генераловом каналу западно од Лаћарка. Током борби за ослобођење града јединице Дванаестог војвођанског корпуса су имале 1200 људи избачених из строја, док су непријатељски губици износили 1460 војника. Током борби за ослобођење града минирана је и разрушена стара железничка станица. Одмах по ослобођењу града започета је обнова порушених објеката и саобраћајница, као и железничке пруге Београд–Загреб којом је довожено све што је било потребно јединицама на фронту па је упоредо са помицањем фронта према западу и пруга одмах оспособљена за саобраћај. Још док су трајале завршне борбе за ослобођење донета је одлука да се изгради нова зграда железничке станице у Сремској Митровици, од маја до септембра 1945. године су трајали радови на изградњи зграде нове станице у Сремској Митровици.^]Зграда је подигнута по пројекту архитекте Тодића из Новог Сада, подизању нове зграде су допринели и становници Сремске Митровице и околних ближих места. На фасади зграде железничке станице је постављена плоча на којој пише да је то прва грађевина нове Југославије. У знак сећања на ослободиоце Сремске Митровице је подигнут на прву годишњицу споменик ослобођења Сремске Митровице који је постављен испред зграде железничке станице и на њему је уграђена бела мермерна плоча са златним словима.

Спомен-гробље у Сремској Митровици које се налази поред старог православног гробља, на месту где су биле заједничке гробнице 10.000 погинулих и стрељаних током Другог светског рата. На овом месту подигнут је меморијални комплекс „Спомен-гробље“, на простору површине од око 12 хектара. Спомен-гробље у Сремској Митровици је заштићено као знаменито место од великог значаја. Спомен-гробље је уређено 1959. године према пројекту архитекте Богдана Богдановића, а свечано отварање одржано је 4. јула 1960. године. После је било обновљено и обогаћено новим садржајима, те се сматра потпуно завршеним од октобра 1981. године. Спомен-гробље у Сремској Митровици једно је од највећих губилишта Другог светског рата. Неколико хиљада житеља Срема сурово је мучено и убијено у јамама које су се налазиле непосредно уз православно гробље. Овде је убијен и сахрањен и сликар Сава Шумановић. На спомен-гробљу сахрањено је 308 бораца Народноослободилачке војске Југославије, 20 војника бугарске и 18 војника Црвене армије, као и четири народна хероја из Срема: Јанко Чмелик, Бошко Палковљевић Пинки, Слободан Бајић Паја и Станко Пауновић Вељко. На три камене плоче уклесан је текст Добрице Ћосића. Овде су Немци и усташе од 1941. до 1944. године убили 7.950 људи и жена. Овде су измучене људе и жене по киши и снегу голе и босе бајонетима терали да сами себи ископају раку. Овде су рањене кречом поливали и живе закопавали. Овде су мученици у смрти чекали спас. Овде су над ракама пред бајонетима и митраљезима певајући гинули људи. Били су патриоти комунисти борци. Били су људи. Били су и јесу слобода, братство народа и наше достојанство. Након обиласка делегација Удружења ”Јосип Броз Тито” је положила венац на централно спомен обележје у спомен на жртве усташког терора.