Чланови СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак њих укупно 22 су били 18. марта у пости Београду. Лаћарци већ традиционално поред своје основне делатности практикују и тематска путобања на којима обилазе културно-историјске знаменитосит и туристичке атракције. Овог пута Лаћарци су посетили Београд, главни град Републике Србије и обишли следеће знаменитости.

Бео зоо врт, познат и као Врт добре наде, је градски зоолошки врт града Београда, који се налази у оквиру београдске тврђаве, тачније на простору Малог Калемегдана. Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 посетилаца годишње, Бео зоо врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду. Београдска општина је донела одлуку о оснивању врта у мају 1935. Београдски зоолошки врт је свечано отворен под покровитељством југословенског индустријалца и градоначелника Београда Владе Илића на Петровдан, 12. јула 1936. године. Први становници били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, неколико врста мајмуна, егзотичних биљоједа и птица. По оснивању зоо врт је обухватао три и по хектара површине, да би после био проширен на седам, а затим и на четрнаест хектара. Имао је и скроман тераријум и акваријум. Средишњи део, „у природном стању”, грађен је 1940. Врт је био популаран, 1939. било је близу 400.000 посетилаца. У Другом светском рату врт је погођен током бомбардовања Београда априла 1941. године, када су, по речима тадашњег директора Александра Крстића, погинули и људи из околних зграда, који су се тамо крили мислећи да зоо врт неће бити мета напада. Три године касније, зоо врт је бомбардован и од стране западних савезника. Због разарања током рата већи део животињског фонда је изгубљен, као и седам хектара земљишта. За данашњи имиџ врта заслужан је српски вајар Вук Бојовић, који је био на функцији директора од првог маја 1986. па све до своје смрти у септембру 2014. године.

Богородичина црква Ружица је црква која се налази у североисточном подграђу Београдске тврђаве, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је 1867–1869. године архитектонски и функционално претворен у војну цркву ,која је, за разлику од већине храмова усмерена у правцу север-југ. Тачно време кад је ова црква направљена и ко је учествовао у градњи ни дан данас није познато. Једино што је утврђено је да је ово најстарија београдска црква. У периоду од 1397. до 1521. године у старој срушеној цркви чувају се мошти Свете Петке. Народно предање сведочи да се Ружица налазила на истом месту где је и данас, јер је народ поштовао извор Свете Петке, између осталог, зато што је његова вода пролазила испод темеља храма цркве посвећене Пресветој Богородици. Верује се да су сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву као своју задужбину које су биле прозване по њиховим именима.

Београдска тврђава представља градско утврђење око које се развио данашњи Београд. Подигнута је почетком 1. века као палисада са земљаним бедемима, да би се током векова развијала у римски каструм (II век), византијски кастел (VI и XII век), средњовековну утврђену престоницу Српске деспотовине (XIII и XV век) и на крају аустријско/османлијско артиљеријско утврђење (XVII и XVIII век). Данас је својеврстан музеј прошлости Београда и са Калемегданским пољем чини јединствену културно-историјску целину у оквиру Калемегданског парка. Београдска тврђава се налази на ушћу реке Саве и Дунава, у урбаном подручју савременог Београда, Србија. Смештена у београдској општини Стари град, тврђава чини специфично историјско језгро града. Као један од најзначајнијих представника културног наслеђа Београда, првобитно је заштићена одмах после Другог светског рата, међу првим званично проглашеним споменицима културе у Србији. Тврђава је 1979. године проглашена за Споменик културе од изузетног значаја, а под заштитом је Републике Србије. Најпосећенија је туристичка атракција у Београду,

Посета је реализована у оквиру пројекта Слобода као завештање који се реализује уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије.

СУБНОР Мене заједнице Лаћарак