Током Другог светског рата 1943. године мађарски Судски затвор у Шатораљаујхељу постао је Казнени завод Врховне команде Мађарске војске за политичке осуђенике. У октобру 1943. године у новооснованом затвору било је око 150 југословенских политичких осуђеника из Бачке и мања група из Међумурја и око 250 затвореника из Мађарске, Чехословачке, Румуније и Украјине.
Затвореници из Бачке самоиницијативно организовали су економско-политичка заједницу „КОЛЕКТИВ“ с циљем да се олакша суживот у заточеништву. „Колектив“ је бринуо о расподели хране и одеће која је стизала од родбине, као и о стручном и опште-културном уздизању својих чланова који су махом били узраста између 18 и 25 година.
После немачке окупације Мађарске у марту 1944. године и преузимања команде над репресивним системом, а уверени да ће нова власт извршити ликвидацију политичких затвореника затвореници Шатораљаујхеља донели су одлуку да изврше бег из затвора. Идеја је била да се разоружа затворска стража и да се у организованим наоружаним групама ослобођени затвореници прикључе партизанским групама који дејствују у оближњим карпатским шумама.
Покушај бега изведен је 22. марта 1944. године, али се завршио трагично. Подигнута је оптужница против 45 политичких затвореника, међу којима је било четворица Мађара, два Румуна и један Словак. На суђењу 6. априла 1944. год. њих 13 је осуђено на смрт вешањем, а над 11 је истог дана извршена пресуда. Остали су предати редовном суду. На јесен 1944. год. сви затвореници предати су немачкој СС команди.
Бранко Баруданов неколико дана пре смакнућа писао је опроштајно писмо породици: „Драги моји родитељи, ево последљи пут да Вам напишем неколико речи. Ја сада умирем. А ви немојте да жалите, јер знам за чега сам умро… Овде ће нас пасти преко седамдесет, па мохи и ја… Ја и остали другови не жалимо умрети, јер знамо да гинемо за идеју“.
Тела убијених учесника у побуни сахрањена су у заједничкој гробници на „Тргу хероја“ у центру града. На мермерним плочама уклесана су имена 61 погинулог борца за слободу. Мађарски скулптор Керењи Јене израдио је 1948. год. споменик младог борца у окршају са орлом, првобитно назван „Партизан из Шатораљаујхеља“, а данас познат као „Младић у борби са орлом“.
Последњи преживели заточеник овог логора, наш суграђанин, носилац „Партизанске споменице 1941.“, Павле Катић, пренео нам је нека своја сећања на чему смо му посебно захвални. Он је до пре неколико година најчешће био члан делегације која је испред СУБНОР-а АП Војводине и СУБНОР-а града Новог Сада одавала пошту страдалим заточеницима затвора у Шатораљаујхељу иако је веома болно и стресно доживљавао повратак у зидине затвора Шатораљаујхеља. Његова трагедија је свакако још већа због чињенице да је његова породица пострадала у злогласној рацији у Новом Саду 1942. године.
СУБНОР града Новог Сада, где је Павле Катић био на челу Секције бивших политичких затвореника, са посебним пијететом користи прилику да му ода захвалност за дугогодишњи рад на неговању Културе сећања страдања наших суграђана у Другом светском рату, као и на борби да се од заборава сачува сећање на људе и догађаје из времена великог страдања, бунта и отпора.
