УРНА ЈЕДНОГ ОД ОСЛОБОДИЛАЦА БЕОГРАДА, ЗДЕНКА ДУПЛАНЧИЋА, У АЛЕЈИ ЗАСЛУЖНИХ ГРАЂАНА

Урна са посмртним остацима пуковника Зденка Дупланчића, учесника Народноослободилачке борбе и једног од ослободилаца Београда у Другом свјетском рату, положена је данас у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Урна је положена у присуству породице и пријатеља пуковника Дупланчића, а у име председника Србије Александра Вучића венац је положила генерална секретарка Председништва Србије Сузана Пауновић.

Почаст Дупланчићу, који је преминуо 31. децембра у 92.години, одали су представници Министарства одбране, Миодраг Капор, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Комесаријата за избеглице, Града Београда, СУБНОР-а Србије, борачких организација…

У име присутних, од пуковника се опростио председник СУБНОР-а Србије генерал-мајор Видосав Ковачевић који је истакао да је биографија Зденка Дупланчића за свако поштовање и дивљење подсетивши да је био борац НОБ-а и Југословенске армије, елитне јединице Прве пролетерске НОУ бригаде и да је учествовао у борбама за ослобођење Србије, Београда, Загреба, на Сремском фронту…

Ковачевић је рекао да се последњи пут срео с Дупланчићем у децембру прошле године на Спомен-гробљу ослободиоцима Београда када је одржана церемонија паљења „Вечне ватре“, која је стигла из Русије.

– Имао сам утисак да је пресрећан због тог чина у начину како се обратио председнику Србије и министру спољних послова Русије Сергеју Лаврову. Као да је само још то чекао. И дочекао је – рекао је Ковачевић.

Дупланчић је рођен у Сплиту 1929. године у породици која је била активни учесник Народноослободилачког покрета, а у кући Зденковог оца су се током рата скривали илегалци до одласка у партизане.

Као активан члан СКОЈ-а 1942. године упућен је у Мосорски одред и Сплитску бригаду које су браниле улазак Немаца и усташа у Сплит, а наредне године из бригаде га шаљу у Прву пролетерску ударну бригаду, у Други црногорски батаљон.

Учествовао је у многим значајним биткама у БиХ, Црној Гори, Србији и Хрватској.

По завршетку рата Дупланчић је распоређен у ратно ваздухопловство као питомац прве класе пилотске школе у Панчеву, а после тога у први летачки батаљон у Краљевићево (данас Качарево) где се припремао за школовање у Ваздухопловно училиште у Москви.

Школовао се и у САД, у америчком школском центру за ваздухопловну електронику у држави Мисисипи.

По завршетку школовања, унапређен је у чин поручника и службовао је у више ваздухопловних гарнизона.

За заслуге у рату одликован је Орденом за храброст, Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Орденом заслуге за народ са сребрним зрацима и Медаљом за храброст.

Био је носилац шест ордена и седам медаља, међу којима и Ордена југословенске звезде на огрлици за сарадњу и рад са ослободилачким покретима.

Пензионисан је 1988. године у чину пуковника.