ВЕЋИНА БИВШИХ ПАРТИЗАНА НЕЗБРИНУТА

Ретко се, на жалост, у медијима појављују текстови који говоре о садашњем стању учесника народноослободилачког рата и условима живота слободара што су се жртвовали за победу над фашистима. 

Новосадски лист „Дневник“ објавио је чланак који приказује стање.

„По подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у Србији има још 785 носилаца Партизанске споменице, а на списку пензионера је и 7.320 бораца пре 9. септембра 1943. године. Бораца после тог датума има више – 27.326. Пошто међу пензионерима који данас примају пензије на основу ратних заслуга из Другог светског рата има и породичних, то не значи да су сви некадашњи борци живи, али значи да је неко из најближе породице наставио да користи борачку пензију. На списку је и 245 бораца који су били на одговорним дужностима после Другог светског рата. Занимљиво је да у Војводини нема ниједног.

СУБНОР Србије је одлучио да се залаже за већа права бораца и да од државе тражи оно што им, по њиховом мишљењу, припада. Наводе да се број бораца и војних инвалида годинама смањује, а њихове године се увећавају. Просечна старост бораца креће се од 86 до 95 година. У тим годинама расте број обољења и они имају све већу потребу за бољом здравственом заштитом.

Борци су у 52 општине и града спровели истраживање, којим је обухваћено око 11.000 бораца и војних инвалида НОР-а и одбране од агресије НАТО-а у 1999. Резултати истраживања показали су да већина испитаника има више од 85 година живота, да је 2.014 ограничено у кретању, односно све немоћније. Преко 6.000 испитаника живело је само у свом домаћинству, 2.274 у двочланом, а у трочланом и с више чланова живело је 2.642 испитаника. Више од 2.000 испитаника добија туђу помоћ и негу, а 1.220 смештено је у установама социјалне заштите.

Закључено је да борци и војни инвалиди који живе сами имају највећу потребу за кућном негом и кућним лечењем, помоћи у кући за набавку намирница, припрему оброка, набавку огрева и зимнице. Због недовољних капацитета постојећих домова за старе и пензионере, некадашњи борци су често принуђени на то да склапају уговоре о доживотном издржавању с даљим рођацима или лицима која се тиме баве и у тим случајевима су немоћни чак и када ти који би требало да се о њима старају не испуњавају своје уговором предвиђене обавезе.

Општински одбори СУБНОР-а утврдиће листу најугроженијих и најстаријих бораца и војних инвалида и у њихово име упутити захтеве надлежним државним службама да им дају приоритет у решавању проблема, а Републички СУБНОР доставиће градским и општинским одборима извештај о стању и проблемима бораца и војних инвалида“ – закључују новосадски „Дневник“ и новинар Љубинка Малешевић која је потписала чланак.