ПАРТИЗАН  САМ, ТИМ  СЕ  ДИЧИМ!

Историјска Бела Црква, у Рађевини, крај Крупња, окупила је и овог жарког седмог јулског дана народ из свих крајева Србије.

Традиционално је прослављен слободарски устанак из 1941.године и седам деценија векике победе над фашизмом у Другом светском рату.

Свечаност, централну у нашој земљи, организовали су, уз највише државне и војне почасти, Влада Републике Србије уз сарадњу са СУБНОР-ом Србије.

Иначе, широм Србије, посебно на местима везане за наодноослободилачку борбу, организовали су са пијететом и масовно покрајински. окружни, градски, општински одбори одвојено или заједно са локалним властима и другим удружењима.

ПОШТОВАЊЕ  ХЕРОЈИМА  УСТАНКА

У невеликој котлини од раног јутра одјекивале су партизанске песме, а транспаренти исписани црвеним словима подсећали су на време кад је ту, у Белој Цркви, на свеопшти празник, кад се народ окупљао да обележи Ивањдан, харизматични млади Жикица Јовановић Шпанац са друговима испалио хитац који је означавао да се Србија без остатка определила за слободу.

 Испред споменика херојима отпора, између ондашњих домова и вишегодишњих стабала, вијориле су тробојке са грбом и поруке о неуништивости нашег антифашизма и препознатљивом лозинком вишестране многобројне субноровске организације – Партизан сам,тим се дичим!

На споменик Жикици Јовановићу Шпанца венце су положили представници Владе Србије, Војске Србије, Општине Крупањ и десетина организација бораца из разних делова државе

Почаст херојима устанка одали су и Душан Чукић, Бранислав Поповић и Видосав Ковачевић у име Републичког одбора и Председништва СУБНОР-а Србије.

После интонирања државне химне одржан је пригодан програм у оквиру званичног церомонијала.

ВЕЛИКИ  ЧАС  ИСТИНЕ

Више хиљада људи, пристиглих из разних крајева, међу њима приметно доста младих, присуствовало је специфичном великом часу историје.

Спретни драмски уметници приказали су атмосферу која је 7.јула 1941. претходила устаничком метку Жикице Шпанца.

Тадашњи председник општине молио је уплашеним гласом, потврђујући став послушничке домаће власти да се погне глава:

”Немачка команда је забранила сва окупљања. Објашњавао сам да је то наша традиција већ 42 године, овај дан је наш велики празник, али нису имали милости. Бан Дринске бановине тражиће од мене одговорност уколико се, народе, не разиђете. Ајде, идите свак на своју страну, немојте да дате повод окупатору за репресију, ајде, молим вас, неће овакво стање још дуго трајати!”.

Тако, попут власти што се прикључила немачкој солдатески, нису мислили млади комунисти.

 Један од њих, Жикица Јовановић, момак из истог поднебља, прекаљен у добровољачким међународним батаљонима што су у Шпанији помагали борбу против фашиста, одговорио је српском народу, распоређујући претходно своје другове спремне да су одупру припремљеним жандармима. Млади глумац је саопштио ондашње речи:

”Фашисти су на нашој земљи несигурни. Као ћораве воде их издајници и слуге њихове, полиција, жандармерија, начелници, доушници. Без њих су слепи и глуви. Не дајмо, народе, наше жито, руде, наше шуме.  Приђите нам, браћо, пођите са нама. Створићемо народноослободилачку војску. Државе пропадају, али народ остаје. Дигните се људи и видећете колико сте велики”.

Френетични аплауз одјекнуо је рађевичким висовима још једном после 74 године.

Скуп је поздравио заменик председника Крупња. А такође и помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милан Поповић, честитајући празник уз обећање да светковине такве врсте не могу исчезнути.

Посебно поздрављен говорио је члан Председништва СУБНОР-а Србије генерал Видосав Ковачевић, наглашавајући значај народноослободилачке борбе, неговање традиције и антифашизма, тековина од пресудног значаја за нове генерације и даљи опстанак у целини.

ГОВОР ГЕНЕРАЛА КОВАЧЕВИЋА ЈЕ НА ОВОМ ПОРТАЛУ ПОД НАСЛОВОМ ”НАРОД ЈЕ ДАО КОНАЧАН СУД”.

На крају свечаности, уз громогласне аплаузе, наступили су девојчице и дечаци из Крупња и у живописним српским ношњања извели сплет игара.

Дуго је рађевачким висовима одјекивала песма. Народ Србије је славио велики јулски празник устанка, одазов борби и слободарству, сврставање на праву страну поштенег дела планете, међу победнике, у редове антифашистичке коалиције која је окончала наметнути Други светски рат.